Hvala vam što ste mi omogućili da budem Keri  Bredšo! Mada, oduvek sam tvrdio da je besmisleno pričati na temu muško-ženskih odnosa. Na to niko nikada ne može da da pravi odgovor. A život ide i svako (gotovo svako) nađe sebi partnera. Jednostavno je tako napravljeno. Jednostavno, mnoge stvari treba samo prihvatiti, bez pokušavanja da se odgonetne suština.

U poslednje vreme mnogo se govori o ženskom stavu da one uvek vode ljubav sa emocijama. Koliko muškarci veruju u to? Sve se promenilo pa i emocije. Žene se bore za ravnopravnost pa onda dolazimo do zaključka da i muškarci uvek vode ljubav sa emocijama. A ni sam više ne znam šta sve spada u emocije. Da li je strast emocija? Da li je uživanje u seksu emocija? Imam mnogo nedoumica. Pretpostavljam da vi mislite na ono da žena uvek voli onog s kim vodi ljubav?! Da nikada nema seks radi seksa?! E pa, to se promenilo.

Radoznalost ili trend

Ne bih da zvučim kao nostalgični starac, ali nekad je bilo mnogo teže doći do seksa. I zaista si morao da dokažeš da ti je stalo do partnera da bi se to dogodilo. Ruku na srce, bilo je oduvek onih koje su nazivane niskomoralnim i sa kojima je bilo lakše uspostaviti seksualni odnos, ali pričam o onome što je tada spadalo u normalno. Danas, seks nema tu važnost. Stvari idu iz kontre. Prvo se desi seks pa tek onda, i to možda, uspostavi ozbiljnija veza. Nekad je bilo obrnuto. Živimo u vremenu kada je sve lako dostupno, brzo, socijalne mreže skraćuju put upoznavanja oko deset puta, emancipacija žena je učinila svoje, kapitalizam smenio socijalistički sistem vrednosti... Devojke mnogo ranije stupaju u seksualne odnose nego pre desetak godina. Iz radoznalosti, zbog trenda, iz ko zna kojih razloga... Već tu ne možemo govoriti o emocijama… Dovoljno je ono što čitamo u novinama ili viđamo na ulicama da shvatimo da je nastupilo potpuno drugo vreme. Socijalne razlike su sve veće i borba za preživljavanje, ili bolji život postaje jedina poznata emocija!

Prvi put, drugi put…

Čast porodicama koje su zadržale prave vrednosti i to prenele na svoju decu, ali mislim da ih je sve manje. Ako na sve ovo dodamo i to da je civilizacija evoluirala i u seksualnom smislu, jasno je da je stvarnost potpuno drugačija nego pre 10, a kamoli 20 ili 30 godina. Sećam se priča starijih drugova da im je važno da budu prvi svojoj devojci, da osuđuju devojke koje su imale više seksualnih partnera i slično. Kako sad to smešno zvuči! Neki muškarci danas imaju stav da je bolje ako je žena prošla što više, ako je imala najrazličitija seksualna iskustva, ako je probala i ono što se ne sme jer će biti mirna i zadovoljna kasnije. Neće patiti za zabranjenim voćem. Jasno je kakav je odgovor na ovo pitanje. Žene ne vode uvek ljubav sa emocijama. Nekad to rade i s muškarcem. Meni je ovo bilo smešno. Ali ozbiljno, odgovor je ne. Mada, moram reći da ima izuzetaka i da postoje žene koje i dalje imaju takav sklop ili sistem vrednosti da ne mogu to da urade ako ne osećaju nešto ozbiljno prema muškarcu. Znam da postoje, ali nema više klišea „žene to uvek rade sa emocijama“… Toga više nema.