Kada se govori o rodnoj ravnopravnosti, prvo na šta će većina da pomisli jesu prava žena. A šta se desi kada shvatimo da se i muškarci bore sa istim problemom, društvenim sterotipima i očekivanjima?

U želji da se uklope u socijalno prihvatljive matrice rodnog ponašanja, mladi muškarci rade mnoge stvari koje su štetne po njihovo fizičko ali i psihičko zdravlje. Društvo od njih očekuje da svoju muškost dokažu pokazivanjem snage, odlučnosti, hrabrosti, borbenosti i srčanosti, koja ih često uvodi u destrukciju i autodestrukciju. Vaspitani u kulturi u kojoj se muško pokazivanje emocija smatra za znak slabosti, mladi muškarci svoje emocije potiskuju i preinačuju u destruktivne oblike ponašanja. 

Žene razlikuju razne nijanse plave boje, od tirkiz, preko rezedo do akva marin, dok je muškarcu to sve svejedno. Ali zato pravi muškarac nikada ne zove majstora, on ne koristi hidratantnu kremicu – on se hidrira pivom i razume se u tehnologiju. Sa izuzetkom, on nikada ne prilazi veš mašini. Kada on kuva on je novi Džejmi Oliver, čak i kada se to događa jednom godišnje - obično za prvi maj. Devojčica će moći da igra fudbal i da se penje na drvo, ali zato dečak koji ima dugu kosu i želi da ide na balet ima na sebi etiketu - gej. Stereotipi.

Centar E8 zajedno sa Bitef Teatrom već 6 godina sprovodi projekat koji se bavi preispitivanjem muškosti u Srbiji, tako da se pitanjem muškosti bave u kontekstu edukacije rada sa mladićima. Rezultat toga je predstava Muškarčine. Ova predstava ima za cilj da ukaže na problem rodne ravnopravnosti koja se tiče muškaraca, ali i da dokumentuje priču generacije rođene u toku ratova na Balkanu, generacije čiji je sistem vrednosti formiran u tranziciji te je, shodno tome, konfuzan i nedovoljno čvrst.

Koncept, režija i dramaturgija su delo Milene Bogavac i Vojislava Arsića, ali i sedam mladića koji su, osim što su izvođači, i koautori predstave. Alek Surtov, Đorđe Živadinović Grgur, Jovan Zdravković, Marko Panajotović, Rastko Vujisić (Nemanja Puvača), Nikola Pavlović i Uroš Novović, imaju sedam pogleda na svet i hiljadu situacija koje u tom svetu vide. Na sceni, njihov zadatak nije da budu neko drugi već da prikažu kako oni sami vide sebe ali i sve druge ljude, kojima su okruženi. 

Na pitanje kako su došli na ideju da se bave rodom iz ugla muškaraca, koliko žene zapravo podupiru stereotipe o pravom muškarcu u Srbiji i kako se osećaju danas, tri godine nakon početka procesa, kada je u pitanju već jubilarno 50. izvođenje, odgovorio nam je autorski i kreativni tim ovog projekta.

„Pitanje rodne ravnopravnosti u društvu se dugi niz godina bavi iz ugla žena i postoji mnogo ženskih projekata na tu temu. Mi smo razmišljali o tom problemu i shvatili da ako već posmatramo muškarce kao deo problema, možemo i da ih posmatramo kao deo rešenja. Tada smo rešili da se bavimo pitanjem muškosti, time ko i koliko utiče na ravnopravnost i poziciju u društvu, i tako započeli projekat koji je rezultirao predstavom", rekao je Vojislav Arsić, direktor Centra E8. „Uboli smo temu i trenutak u kome je ovom društvu jako zanimljivo da se bavi pitanjem muškaraca. Mislim da smo iskreni, sa sedam mladića koji govore o svojim stavovima i mislim da je to ono što je pozorištu bilo potrebno. Mi nikako ne želimo da kažemo šta je pravi muškarac, jer bismo onda radili sve ono što rade svi ostali, znači stavili bi te muškarce u neke kutije. Pravi muškarac je onaj koji to misli da jeste, a ne ugrožava nikog drugog."

Kao jedina žena među brojim Muškarčinama, Milena Bogavac se u rad predstave uključila kao feministkinja koja u tom trenutku nije znala da uopšte postoji ista borba samo na malo drugačijem polju - ona za rodnu ravnopravnost koja se tiče muškaraca.

„Kada sam to shvatila, razumela sam i šta je to pojam ravnopravni feniminizam, feninizam koji se tiče jednakosti i čini mi se da mi je tada priča o ravnopravnosti postala mnogo jasnija i mislim da su zaista ženama u njihovoj borbi za ravnopravnost pre svega potrebni muškarci kao saveznici i čini mi se da mi, kao žene, ako stvarno želimo da učinimo da nam bude bolje jeste da podržimo bilo kakav napor da muškaci postanu bolji, fleksibilniji i da više razumeju šta su zapravo ti problemi kada se govori o rodu"

Milena ističe da žene obožavaju stereotipe o muškarcima i smatra da to nije dobro.

„Važno je reći da patrijarhat nisu izmislili muškarci, to jeste sistem koji favorizuje muškarce, ali smo za njega podjednako odgovori svi. Žene itekako uživaju neke blagodeti toga, iako je to jedno društveno strojstvo napravljeno da glavnu reč vodi muški princip, međutim bez ženske podrške u tome, on nikada ne bi postojao, ako se bavite muško ženskim odnosima ne možete se baviti samo iz jednog ugla. Napravili smo predstavu koja postavlja pitanje šta je pravi muškarac u Srbiji i mislim da je to isto onoliko odgovora koliko ima ljudi koji se nakon naše predstave sami to zapitaju”

Kako se prave muskarcine from Centar E8 on Vimeo.

Mladi muškarci, glumci i ko - autori, koji danas imaju od 20 do 24 godine govorili su za Cosmopolitan koliko su se njihovi stavovi promenili od početka rada na predstavi i danas, i koliko im je taj stav promenio stav prema ženskom rodu.

“Kada sam počeo rad na ovoj predstavi, ljudi oko mene su imali veoma različit stav o njoj. Ja sam lično imao drugačiji stav. Natera te da razmišljaš, tera te da izađeš iz svoje kutije, i sada shvatam da ukoliko želiš da rešiš problem moraš da se baviš tim problemom, a muškarci su jako veliki deo problema o kojima mi pričamo. Na sve odnose jako utiču i sami muškarac. Mislim da mi nismo promenili stav prema ženama, već prema ljudima i da je to zapravo glavni napredak.” Jovan

“Stavovi su mi se promenili jer sam shvatio odakle šta dolazi i kada sam se uključio u proces nisam imao pojma u šta se upuštam. U pogledu na muško ženske odnose, a i krenuo sam više da primećujem stvari o kojima se govori. Moji stavovi prema ženama se nisu mnogo promenili jer nikada nisam imao negativan stav prema njima.” Rastko

“Mi u predstavi govorimo o svojim stavovima i oni se nisu promenili za ove tri godine, već smo uspeli da ih javno iskažemo i da ukažemo ljudima na njih. Mi ne pokušavamo da promenimo nečije mišljenje, samo kažemo ono što mi mislimo pa ljudi to mogu da usvoje ili ne. Mi samo pokušavamo da razbijemo neke predrasude o muškarcima i ženama.“ Marko

“Stav da žene moraju da se poštuju sam uvek imao i samo sam želeo to da prenesem publici. Volimo da vidimo više muškaraca na predstavi sa jedne strane jer su oni naša ciljna grupa i upravo oni trebaju da vide to i da možda promene mišljenje o nekim stvarima ili bar da probamo da dopremo do njih.” Nikola

“Mislim da se nisam previše izmenio. Neke stvari se otkrivaju kada se upustite u živi kontakt, i tek sam kroz rad sa Minjom shvatio na koji način se žene zapravo bore sa muškarcima i sa rodom. Mi se na šaljiv način bavimo tim profilima siledžija koji su poznati svuda u u svetu i devojke treba da vide zapravo kako je muškarcima, da nismo takvi kako nas skoro ceo svet karakteriše. Devojke treba da shvate da nije najvažnije šta neko ima u džepu i koliki mu je bíceps, i zato je važno i da žene gledaju predstavu.” Đorđe

“Ja sam bio tip koji nikada neće pokazati osećanja i sve će držati u sebi, a sada vidim da je to neka druga priča i da zapravo nije sramota pokazati ono što osećamo, bilo to ljubav, nešto negativno, neka nejasnoća ili bilo šta drugo. Nas više gleda ženska publika, što možda ponekad iz nekog ugla izgleda loše, jer mi trebamo da edukujuemo više mušku populaciju, ali svakako nije loše jer žene vide da postoje neka svetla tačka u ovom moru crnila muškaraca. Želimo da pokažemo ženama da nisu svi isti i da ima i različitih. Jako je značajno da što više devojaka dolazi jer možda makar kada odgledaju predstavu, nekima od njih sutradan neće biti zanimljiv taj tipičan balkanac koji "lupa šamare" ili će makar razmisliti kada znaju da postoji i alternativa neka. Mogu da razmisle o tome i zapitaju se.” Alek

“Sve to mi je pomoglo da sam nekako spoznam šta znači biti pravi muškarac u određenom smislu, u smislu da nisam mnogo stvari promenio samo se potrudio da se zalažem za promene u svom društvu. Možda je to bila najveća promena. Dalo mi je hrabrosti da ono što mislim pokažem, proširim i razgovaram sa ljudima na tu temu, jer smatram da smo jako različiti i da je veoma bitno da svi zajedno dođemo do pravog rešenja. Možda malo više poštujemo žene u nekom smislu. To pomalo ružno zvuči, ali nikada nisam imao nikakvu averziju prema ženama jer sam se oduvek slagao sa njima, mada sad to zvuči kao sa vanzemaljcima. Nekako je ta rodna podela u društvu dolazi kako si stariji pa onda polako počinje  “Aha ona je žensko, ja sam muško.” To je neka lažna podela, umetnuta, kao i sve ostale podele. Nekako sam možda naučio da sačekam i da saslušam.” Uroš


A kada smo Muškarčine pitali da odgovore šta za njih predstavlja pravi muškarac, odgovori su bili i više nego zanimljivi.

“Nemojmo više da stavljamo muškarce u kutiju, pravi muškarac treba da bude ono što jeste pa makar on bio i žena.” Jovan

“Pravi muškarac je osoba koja je tu, osoba koja je iskrena i realna, i koja jednostavno u stanju da izađe iz okvira svake kutije, bilo kakvog nametanja stavova od strane društva, beg od stereotipa.” Rastko

“Neko ko na identičan način poštuje i muškarce i žene i gejeve i kineze i japance i alžirce, indijce i sve ostale ljude na svetu.” Marko

“Pravi muškarac je muškarac koji poštuje.” Nikola

“Da bude ono jeste i da sam stvara svoju sliku u svetu bez ikakvih predrasuda. Da sam prodre u sve što ga zanima i da ne dopušta bilo kome da mu bilo išta nameće.” Da li bi mogao sebe da nazoveš pravim muškarcem? “Ja sam ovo zato i rekao.” Đorđe

“Pravi muškarac treba da bude ono što jeste, a ne ono što drugi žele da vide ili što je kul u društvu, ili da ima bolji prolaz kod devojke ili za bilo šta. Treba biti ono što jesi i furati tu priču do kraja.” Alek

“Pravi muškarac zapravo onaj muškarac koji je prirodan, iskren, i da sve stvari koje mu se dešavaju može lako da reši i sve odnose koji mi se dešavaju, čini mi se da tu nema neke prevelike, ne znam, filozofije.”

Da li bi mogao sebe da nazoveš pravim muškarcem? “Ja ne mislim da sam pravi muškarac, ja se nadam da ću jednog dana postati.”  Uroš

Tekst: Ana Pantić