Jovana Katić (24)

Jovana želi da svakog dana ušuška pokoju novu reč na stranice svog bloga. „Na taj način poklanjam komadić pažnje svima koje volim, iz poštovanja prema pisanju i ljubavi prema knjigama, koje su mi omogućile da svet obojim nijansama sreće.“ Ona pronalazi inspiraciju u najrazličitijim stvarima koje čine svet oko nje. Nekada je to lepa reč, nekada ružna, emotivni trenutak, bitan događaj... „I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it“, rekla je jednom Odri Hepbern. „Upravo taj citat potpisujem kada je reč o pisanju bloga i pisanju uopšte“, kaže Jovana.

O čemu najčešće pišete?

O ljubavi i sreći, najčešće. Da umem da pevam, verovatno bih o tome pevala, ovako imam mastilo i pero, što nije loša zamena. Takođe, veliki umetnici su česta tema mojih blogova. U svojim tekstovima vrlo lako mogu da sa Ernestom Bumom pravim parfem za Koko Šanel i da pri tom uživam u svakom mirisu i činjenici te priče. Na taj komadić mašte, neskromno kažem, najviše sam ponosna.

Šta motiviše ljude da pišu blogove?

Verujem da je pisanje bloga način na koji autori žele da ispolje svoju kreativnost. Bilo da se radi o modi, muzici, ili životu uopšte, tema kakva god da je uvek je aktuelna i o njoj se rado piše i čita. Koristi ima, ne materijalne, već one koja se vrednuje drugačijim merilima.

Kako gledate na ljude koji na vebu eksplicitno govore o svom životu?

Iskrenost je u modi. Podržavam, rado čitam i još radije pišem o tome, katkad uz dozu sarkazma, ili pak celu ideju zapakujem u bajkovitu formu. Potrebno nam je da svoje emocije na bilo koji način pretočimo u reči. Svet nije sastavljen samo od materijalnih stvari. Lepota i snaga reči su najveće bogatstvo koje postoji u nama. Bilo bi sebično da to što nosimo u sebi ne podelimo sa svetom.

Šta za vas znači mogućnost da objavljujete tekstove u blogu na Cosmu?

Ulaznica u svet u kome lepotu jedne mlade devojke ne čini samo haljina na njoj i brendirani par cipela, već i reč koja je ponekad ništa drugo do „vetar u leđa“ za sve one koji žele i znaju da je prepoznaju, a za autora je to najveći poklon.