Kristina Grabež (20)

Ona za sebe kaže da je prolećno dete, isto kao Cosmo, što joj daje posebnu energiju da se bavi najrazličitijim stvarima. Studira na Ekonomskom fakultetu. Pisanje bloga za nju u neku ruku predstavlja zamenu za vikanje. „Blog je vrsta obraćanja javnom mnjenju, način da vas čuju. Ne bih pisala da mislim da grešim u nečemu ili da mislim da bi trebalo da ćutim“.

O čemu najčešće pišete?

Blogoporuka je jasna: piši da te čitaju! Ljudi uvek žele da pogledaju tekst i kažu: „Pa ja znam za to!“ ili „Ovo isto važi i za mene!“. Potrebno je temu približiti ljudima, toliko da se prepoznaju u nekoj situaciji, da se nasmeju, reše problem ili pronađu neki drugačiji ugao posmatranja stvari. Ljubav, gradske priče... Tema je bezbroj, treba se samo osvrnuti oko sebe.

Šta mislite o intimnim ispovestima na vebu?

Određen broj ljudi, blogeri na primer, pronalaze u sopstvenim osećanjima i anegdotama teme za odlične, poučne tekstove. Dok, sa druge strane, postoje oni koji samo vole da besciljno, javno kukaju. To nije kul. Pisanje na vebu snosi neke posledice i ljudi moraju da budu svesni tih posledica kada se odluče da dele svoje intimne ispovesti sa svetom. Privatnost je toliko postala retka da se ljudima koji je poseduju može svrstati u kategoriju vrlina.

Da li mislite da su modne blogerke preuzele ulogu trendsetera?

Tužno je, ali istinito. Sve se svodi na „ko će pre“ i „ko će više“. Ništa ne može zameniti onaj trenutak kada se, uz miris kafe i kolača, provlači i onaj poseban miris sveže kupljenog časopisa. Premešta se iz ruke u ruku, dele se utisci, dele se osećaji. Kako smo papire zamenili ekranima, sve je više umornih prstiju, umornih očiju i opšteg rasula usled prevelike doze informacija kojima nas sa svih strana zatrpavaju. Časopis je ljudima za dušu, Internet je za obaveštavanje.

Šta za vas predstavlja blog na Cosmu?

Kako je El Vuds jednom prilikom izjavila: Cosmo je Biblija. Savršeno je neverovatno kada postanete deo nečeg što se utkalo u žensku tradiciju još pre mnogo godina i tome date svoj doprinos. Volim da me čitaju, čitaoci vole Cosmo, Cosmo voli kad ja pišem, pa smo se svi pronašli u nekoj zajedničkoj ljubavi i vrlo smo produktivni. Volim da saznajem reakcije ljudi na svoje tekstove kroz komentare, uživam kad me ohrabruju i čestitaju mi, a primim k znanju i svaku kritiku. Sve to podiže moje samopouzdanje i menja način na koji doživljavam sebe.