Da li vam se dešava da se osećate pomalo opsesivno? Odjednom se zapitate, recimo, kada izađete iz stana: O, bože, da li sam isključila ringlu? I jedva se oduprete porivu da se vratite da proverite. Ili ne možete da se smirite dok ne poravnate ramove svih slika koje vam vise po zidovima? Ili delite hranu na tanjiru na gomilice po bojama? Možda se čak šalite izjavljujući da ste opsesivnokompulzivna ličnost.

Ta dijagnoza se u poslednje vreme često čuje, pa ponekad nije teško da se upitamo: Da li i ja imam opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)? Odgovor je verovatno - i da i ne. Najbolje u svemu je što to može da bude i dobra stvar.

Ozbiljan poremećaj

Stereotipna slika opsesivno-kompulzivne ličnosti podrazumeva krajnje opsesivno ponašanje u svakodnevnom životu. Na primer, pranje ruku na svakih pet minuta ili vraćanje po hiljadu puta da bi se proverilo da li su vrata zaključana. Kod dva odsto populacije, koliko pati od ozbiljnog opsesivno-kompulzivnog poremećaja, to može biti baš tako. Ali milioni ljudi pokazuju izvesne naznake opsesivno-kompulzivnog ponašanja. U stvari, gotovo svi u nekoj meri imaju opsesivno-kompulzivne porive, odnosno rade stvari koje bi psihijatri uvrstili u opsesivno- kompulzivne radnje, tvrdi Jon Abramovic, načelnik Klinike za lečenje stresnih i poremećaja anksioznosti pri Univerzitetu Severne Karoline u Čepel Hilu. Na primer, možda brišete radne površine svaki put kada ih dotaknete ili spustite nešto na njih ili sve stvari na stolu držite složene pod pravim uglom.

Da biste, međutim, dobili dijagnozu ozbiljnog opsesivno-kompulzivnog poremećaja, morali biste da više od sat vremena dnevno gubite na nerviranje i opsesivno razmišljanje o takvim stvarima i (ili) na same kompulzivne rituale. „Opsesivno- kompulzivni poremećaji mogu da se razviju jako brzo i što su drastičniji to ih je teže lečiti“, objašnjava Abramovic. Zato je, ako pređete tu kritičnu granicu od sat vremena ili osećate da vam opsesivni porivi remete život, vrlo važno da potražite stručnu pomoć. Ovom poremećaju su posebno sklone osobe u dvadesetim godinama, dodaje Čeril Karmin, načelnica Klinike za lečenje stresnih i poremećaja anksioznosti pri Univerzitetu Ilinois u Čikagu i autorka knjige Obsessive-Compulsive Disorder Demystified. Kod većine ljudi sa ovim poremećajem dijagnoza bude postavljena u ranim dvadesetim, ali i stresne promene oko tridesete - kao što su trudnoća i porođaj, kupovina stana ili novi posao - mogu da budu okidač ovog poremećaja.

Pozitivna strana opsesivnosti

Iako ozbiljan opsesivno-kompulzivni poremećaj može potpuno da vam poremeti život (ljudi ponekad ne mogu da zadrže posao ili čak ni da izađu iz kuće), stručnjaci se slažu da mnogi vrlo uspešni ljudi imaju nekliničku (blažu) formu OKP-a... I da im to često čak možda i pomaže u životu. Recimo, obraćanje pažnje na svaki detalj i opsesivna posvećenost projektu sve dok ga ne završite mogu vam biti plus na poslu, a često pranje ruku zaista vam može pomoći da sačuvate zdravlje. Zato, ne brinite: malo opsesivnosti nije na odmet.

Pobedite opsesivne navike

Opsesivno-kompulzivni poremećaj se često leči lekovima ili bihejvioralnom terapijom izlaganja i prevencije reakcije (pacijent dodiruje prljavu kvaku na vratima, ali posle ne pere ruke).