Među ljudima i dalje obitava vrsta koja će feministkinje najradije definisati kao intelektualke bez „one stvari“. Ni oni sami, međutim, nisu sigurni da li to znači da žene koje se gorljivo bore za prava svog pola energiju dobijaju zato što su ostale prikraćene u krevetskim zadovoljstvima sa muškarcem, ili im samo fizički manjak u međunožju smeta da do ciljeva stignu brže i efikasnije. Mnogo više sablažnjava činjenica da će se feministkinjama najpre podsmehnuti druge žene. I to upravo one koje veruju da su pravo na izbor muža, posla i fakulteta, mogućnost da naslede očevinu, te odluku kad i koliko će dece imati, pa i čije će prezime poneti na venčanju, ako se za njega opredele, dobile još u porodilištu, uz otpusnu listu. U jeku duge feminističke revolucije naše pretkinje nisu baš spaljivale brusthaltere na trgovima kao njihove američke koleginice, ali su u odbijanju da im se život svede na ulogu majke i supruge u mnogo čemu izašle kao pobednice. Zato se danas često čuje da živimo u doba „postfeminizma“, sve do trenutka kada se oglasi zvono SOS telefona koji je otvoren za zlostavljane žene. Ili dok, naprosto, mladoj i punoj elana ženi sa fakultetskom diplomom poslodavac u četiri oka ne uslovi posao ugovorom u kome će se ona obavezati da neće rađati bar pet godina.

Privid ravnopravnosti

Iako nije jedina istorijska pojava koja je doprinela rešavanju problema kao što su, na primer, sticanje prava glasa, obrazovanja, čak i abortusa i razvoda, feminizam ih je stavio u samu žižu javnosti, pa su od kraja 19. veka ženska prava postala nezaobilazna tema, kaže Adrijana Zaharijević, filozofkinja koja se bavi feminističkom teorijom i istorijom, i urednica monografije Neko je rekao feminizam. „Žene su danas gotovo na svim tačkama planete u pravnom smislu izjednačene s muškarcima. Zato se danas može čuti da su dobile šta su zahtevale, pa se feminizam odbacuje kao ekstravagancija i preterivanje. Neravnopravnost, međutim, opstaje. U tekstovima o slavnim ženama koje su odlučile da postanu majke, jedno od prvih pitanja koje im se postavlja jeste kako usklađuju karijeru i dete. To pitanje volšebno izostane kada je reč o slavnim očevima.“

Ženama iz šoubiznisa je, međutim, lakše od drugih, jer imaju raznovrsnije alatke - a pre svega novac - kojima usklađuju te naizgled neusaglasive sfere. Adrijana Zaharijević upozorava da najveći broj ostalih žena danas mora da bira između lišavanja od jedne od ovih „suprotnosti“ i izigravanja „superžene“ koja zarađuje novac, nastoji da uspe u izabranoj profesiji, vodi računa o domaćinstvu i dalje bude ključni spoj u svojoj porodici: „Taj dvostruki teret pada na pleća i najemancipovanijim ženama. Prema tome, ako feminizam danas ima ikakav smisao, onda ga treba tražiti u održavanju stečenih prava i stalnim pokušajima reorganizacije privatnog života. A za to i muškarci moraju temeljno da izmene tradicionalne obrasce ponašanja - prema deci, porodici, poslu.“

Muška prava

Pošto je feminizam već dokazao da žene mogu da rade tradicionalno muške poslove, na red su došli i muškarci, koji danas pokazuju da mogu da budu predani roditelji i dobri domaćini, smatra Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku. „Žene i danas najviše vode računa o kući i porodici, ali to nije trajno stanje i već je počelo da se menja. Muškarci imaju prava da ravnopravno učestvuju u odgajanju dece i vođenju domaćinstva, a ja poznajem mnoge koji u tome uživaju i postižu uspehe. Pravo pitanje je zašto država nedovoljno brine o ravnopravnosti polova pa su neophodne inicijative građana posredstvom pokreta i organizacija. Bez angažovanja države takvo delovanje ostaje na potrebama donatora koji ne razumeju u dovoljnoj meri koliko je ovdašnja situacija specifična i vode se interesovanjima posebnih grupa građana. Država, dakle, mora da artikuliše i sprovodi sistemska rešenja u svim oblastima, a na udruženjima građana je da ukazuju na probleme koje država još nije dovoljno prepoznala i da se zajednički radi na njihovom rešavanju.“ Srbija je upala u paradoks: imala je napredne zakone u doba socijalizma, poprilično učešće žena u obrazovanju i zapošljavanju, ali sve to uz patrijarhalan obrazac ponašanja u društvu i malu prohodnost ka rukovodećim mestima, kaže Natalija Mićunović. „U srednjoj i starijoj generaciji ipak imamo veću raznovrsnost obrazovnih profila među visoko obrazovanim ženama, što nije slučaj u mnogim razvijenim zemljama.“

Srpski feministički brend

Svet u kojem živimo postao je u svim svojim vidovima drugačiji no što je bio pre samo pedeset godina. Kada su Amerikanke bacale grudnjake i lažne trepavice u „kantu slobode“, pitanje je da li su emancipaciju zamišljale na način na koji je žene danas žive, mišljenje je Adrijane Zaharijević. „To je posebno zanimljivo u Srbiji u kojoj je u doba SFRJ bila na snazi državna politika pune ravnopravnosti, koju će ratna klima devedesetih temeljno dovesti u pitanje. Generacije današnjih mladih žena upravo zbog toga imaju vrlo različite doživljaje emancipovanosti koji bitno zavise od vremena u kojem su sticale svest o tome kakva treba da bude ,prava žena’. Feministički pokret u Srbiji imao je svoje predstavnice već u 19. veku, a dvadesetih i tridesetih godina narednog veka ,žensko pitanje’ postalo je zastupljeno i u javnosti. Iako su sva prava ženama dodeljena 1946. godine u egalitarnom duhu klasne ravnopravnosti, rad tih srpskih protofeministkinja bio je od presudnog značaja za formiranje svesti prvih generacija samosvesnih, obrazovanih žena. Obnavljanje ,ženskog pitanja’ događa se tokom osamdesetih kao avangardni i donekle kontradržavni gest, ali umnogome ostaje u granicama teorijskih i kulturnih manifestacija.

Doba kada feminizam u Srbiji dobija razmere pokreta nekoliko decenija kasni u odnosu na zapadne države. Forma u kojoj se javio čini ga, takoreći, srpskim brendom. Pored toga, devedesetih godina se osnivaju brojne deklarativno feminističke grupe koje zastupaju i izraženo antiratnu politiku“, navodi Adrijana Zaharijević i ističe da svest o neophodnosti umrežavanja, prosvećivanja i osnaživanja žena ovde, između ostalog, ima političku dimenziju jer su žene u samo nekoliko godina osetile kako se prava, za koja se borilo čitav vek, mogu izgubiti za tili čas.

Kratka istorija srpskog feminizma

1784. prosvetitelj Dositej Obradović objavio: „Nek se ne uzda jedan narod do veka k prosveštenija razuma doći, u kojemu žene u prostoti i varvarstvu opstaju.“

1850. Milica Stojadinović Srpkinja objavljivanjem svoje prve knjige poezije i zvanično postala prva srpska pesnikinja novije istorije.

1863. Univerzitet u Cirihu prvi u Evropi otvorio vrata i studentkinjama, među kojima su bile i sestre Ninković, Anka i Milica, pedagoškinje koje su prve, radom u novinama, propagirale feminističke ideje. U Srbiji je tada otvorena i prva Viša ženska škola, u kojoj su pored gotovljenja jela, hrišćanske nauke, ručnog rada, plesa devojke učile i matematiku, prirodopis, pedagogiku, istoriju i geografiju.

1869. perjanica srpskog feminističkog pokreta Draga Dejanović objavila je knjigu Emancipacija ženskinja.

1871. na beogradsku Veliku školu upisana prva studentkinja Draga Ljočić, koja je postala prva žena lekarka u Srbiji. Iste godine se u prevodu Svetozara Markovića, socijaliste i borca za ženska prava, pojavljuje revolucionarna knjiga O potčinjenosti žena Džona Stjuarta Mila.

1875. osnovano prvo Žensko društvo, sa Katarinom Milovuk na čelu, prvom upraviteljicom Ženske visoke škole.

1905. otvorena Prva ženska gimnazija u Beogradu, a objavljujući članak „Obrazovanje ženskinja u Srbiji“, Maga Magazinović postala prva novinarka u Srbiji, i vlasnica prve škole modernog plesa.

1910. sjajna govornica Savka Subotić održala u Beču čuveno predavanje „Žena na istoku i na zapadu“.

1919. osnovano prvo feminističko Društvo za prosvećivanje žena, za ostvarivanje građanskih i političkih prava žena.

1924. Ksenija Atanasijević je prva docentkinja na beogradskom Filozofskom fakultetu.

1936. pokrenut prvi profeministički časopis „Žena danas“.

1942. u Bosanskom Petrovcu održana Prva zemaljska konferencija Antifašističkog fronta žena sa 166 predstavnica iz cele Jugoslavije.

1946. Ustavom FNRJ ustanovljeno načelo ravnopravnosti polova, ravnopravan građanski brak i pravo žene na nasleđivanje imovine.

1951. legalizacija abortusa u Srbiji.

1978. prvi jugoslovenski susret feministkinja u Ljubljani.

1990. obrazovana planetarna organizacija Ženske studije, a u Srbiji prva ženska politička stranka ŽEST i prvi SOS telefon za pomoć zlostavljanim ženama.

2002. U Skupštini Srbije osnovan Odbor za ravnopravnost polova.

2004. U aprilu izlazi prvi broj srpskog izdanja magazina Cosmopolitan.

Cosmopolitan & feminizam

Poslednjih osam godina, Cosmo je na svojim stranama čitateljkama otvoreno pružao znanje, podršku i samopouzdanje. I danas, neumorni smo u nastojanju da razbijemo inertne dvostruke seksualne standarde, koji pripadnicama nežnijeg pola neopravdano nabacuju moralne okove. Pišemo o svemu što je potrebno jednoj modernoj i samosvesnoj devojci. Dakle i o seksu, modi, lepoti, muškarcima, muško-ženskim odnosima, karijeri, zdravlju, zabavi...
Bezuslovno, često uz pomoć iskusnih eksperata, podržavamo sve žene u nastojanju da postanu finansijski nezavisne i iskreno srećne. To radimo bez posustajanja. Cosmo u budućnost gleda vašim očima.