Društvene mreže su postale naša svakodnevnica. Facebook, Twitter, Instagram su prve stvari koje pogledamo kada se probudimo. Ne možemo osporiti korisnost društvenih mreža, od ostajanja u kontaktu sa porodicom i prijateljima koji žive daleko od nas, do reklamiranja različitih sadržaja. Ali, ono što preplavljuje socijalne mreže jeste samoreklamiranje njihovih korisnika.

Retki su trenuci da nam na „zidu“ ne „iskoči“ selfi nekog od naših facebook prijatelja. Ali, ono što je većini korisnika zaista važno jeste koliko „sviđanja“ ima određena fotografija. Što više „sviđanja“ to je naša popularnost na društvenoj mreži veća. Zašto nam je ovo značajno? Da li popularnost na društvenim mrežama utiče na naše samovrednovanje? I ako utiče, da li to može imati značajne posledice po naše psihičko zdravlje ukoliko popularnost nije onakva kakvu bismo želeli?

Istorijski, portreti su oslikavali društveni status i bili su sredstvo kontrolisanja kako želimo da se predstavimo svetu. Kraljevi, vojskovođe, plemstvo, često su zahtevali izradu svojih portreta na kojima će biti predstavljeni onako kako oni sebe vide ili žele da ih drugi vide, što u nekim slučajevima ne mora biti odraz realnosti. Želja da se prikažemo na društveno poželjan način i da kontrolišemo kako nas drugi percipiraju nije konstrukcija 21. veka. To se nalazi u čovekovoj prirodi. Kada govorimo o slikarstvu, možemo reći da su autoportreti slikara bili preteča današnjih selfija.

Zašto nam je potrebno da se predstavimo na društveno poželjan način i dobijemo odobravanje od drugih? Zašto nam toliko znače „sviđanja“ i pozitivni komentari?

Da li vam se ikada desilo da objavite nešto na facebook-u, što smatrate vrlo zanimljivim, ali onda..nema ni jednog „sviđanja“? Razmišljate: „Kako to da drugi ovo ne smatraju zanimljivim? Kako sada drugima deluje ova moja objava bez i jednog „sviđanja“, komentara?“ Na svu sreću, tu su vaši najlojalniji prijatelji, na koje uvek možete računati da vam „daju lajk“.. i sada se osećate malo bolje. Istraživanja su pokazala da kada ljudi pozitivno reaguju na ono što objavimo na društvenim mrežama, naš doživljaj sopstvene vrednosti raste, imamo bolju sliku o sebi.

„OGLEDALNI SELF“

Ogledalni self je koncept koji govori da je naše viđenje sebe oblikovano od strane društva. Mi vidimo sebe ne kakvi zaista jesmo, već kako smatramo da nas drugi vide. Naša slika o sebi je formirana na osnovu odgovora i evaluacija drugih.

Zašto se ovo naziva ogledalni self? Iz razloga što ljudi u našem okruženju imaju ulogu ogledala koja reflektuju sliku nas samih. Ovaj proces ima tri koraka. Prvo, mi zamišljamo kako mi deljujemo drugima. Često, zaključak koji donosimo može biti pogrešan jer je zasnovan samo na našim pretpostavkama, a ne na činjenicama. Drugo, mi zamišljamo kakav sud drugi donose o nama na osnovu našeg predstavljanja. I treće, zamišljamo šta osoba oseća prema nama. Krajnji rezultat je da mi često menjamo naše ponašanje u skladu sa onim kako mi mislimo da nas drugi vide.

Na ovaj način i povratne informacije koje dobijamo na društvenim mrežama utiču na našu sliku o sebi.

Ostatak teksta pročitajte na sledećoj strani...