Iako svi obožavamo filtere i ostale čari društvenih mreža, one mogu imati i negativan efekat na ličnost svakog pojedinca ukoliko se potpuno fokusirate i obazirete na lajkove, komentare i ostale stvari koje se svakodnevno dešavaju u virtuelnom svetu.

Za kratko vreme skoro čitav svet postao je (iako to možda grubo zvuči) “žrtva” društvenih mreža i svedok paralelnog univerzuma koji se odvija ispred kompjuterskih, mobilnih i ostalih vrsta ekrana uz pomoć globalne mreže, koja nas sve spaja, te više ne postoji realna slika udaljenosti kontinenata i država. Putem Instagrama bili smo svedoci dramatičnog raskida jednog od najpopularnijih tinejdž parova - Džastina Bibera i Selene Gomez. Virtuelno smo učestvovali u svakom trenutku tog bolnog trenutka. Svi su kolektivno patili, i Džastinovi i Selenini verni fanovi, a za neke je taj dan bio i dan žalosti. Nakon toga Biber se susretao sa ogromnom mržnjom zbog predstavljanja nove devojke, pa su ga nedugo zatim najverniji fanovi i savetovali da pod hitno prekine da eksponira novu devojku jer će jedino na taj način izbeći mržnju miliona pratilaca na društvenim mrežama, koji jednostavno ne mogu da prebole njegov raskid sa Selenom. Kralj društvenih mreža dugo je odbijao da prihvati ”dobronamerne savete“ svojih sledbenika i nakon toga usledio je totalni šok nakon kojeg su svi kolektivno zanemeli. Biber je obrisao svoj Instagram profil i rastužio pola planete. Neki su ga podržali jer ovakav poduhvat bio je odgovor na svakodnevne hejt komentare sa kojim se ova mlada zvezda susretala. Ostatak sveta bio je duboko razočaran uz konstataciju da to i nije bilo baš pravo rešenje, jer bez obzira na hejtere, Biber sa druge strane ima i milionsku armiju fanova koja ga podržava i bodri u svakom trenutku.

Društvene mreže i nisu baš “društvene”

Ime i te kako laže. Iako ih nazivamo društvenim mrežama, kad bi malo dublje ušli u problematiku došli bi do zaključka da jesu mreže, ali ne društvene, jer dok smo prisutni u tom virtuelnom svetu mi smo zapravo potpuno sami, iako smo navodno okruženi hiljadama online prijatelja.

Prema određenim istraživanjima svakodnevno prisustvo na društvenim mrežama izaziva negativna osećanja poput anksioznosti i brojnih oblika depresije. Previše vremena provodimo analizirajući tuđe fotografije, objave, lajkove, previše detaljno se bavimo takoreći nebitnim stvarima i sve to izaziva frustracije kod nas samih. Pomisli samo koliko selfija napraviš da bi samo jedan izbacila na Instagram. Koliko puta se nameštaš, pućiš, keziš - (minimum 75 puta) da bi sebe ”pokazala u pravom svetlu“. Sve to uz naslov: “Ludiloo, najbolje veče, uživancija, itd“ , a ti si ustvari pred televizorom ili laptopom i gledaš “Vampirske dnevnike”. Da li je to uopšte realno i da li ostavlja pravu sliku o nama?

Nema lošeg u tome što gledamo omiljenu seiju, što smo se opustili i uživamo , ali dolazimo do zaključka da većina nas gubi osnovnu privatnost i sve postaje ”na izvol’te“. Dok posmatramo svoje prijatelje kako se ponašaju na društvenim mrežama svako od nas polako počinje da se poredi sa njima i da prihvata određene kodekse ponašanja. “Bff mi je rekla da treba da budem aktivna na Instagramu, jer tako ću skupiti više lajkova ”. ”Meni je starija sestra rekla da obavezno treba da izbacujem fotografije petkom, jer tad ću sigurno nakupiti dosta komentara“. Počinjemo da cenimo sebe na osnovu lajkova što je potpuno besmisleno i morbidno. Ukoliko svakodnevno pratimo tuđe aktivnosti na društvenim mrežama, postajemo opterećeni ko nam lajkuje fotografije i objave, polako počinjemo da pucamo iznutra, jer svako od nas teži za “slatkim životom” koji nam se svakodnevno plasira ovim putem, a koji uopšte nije realan. Kad dovedemo sebe u mat poziciju kad ne znamo više šta ćemo sa fotografijama, svi posežemo sa Snapchat ”butterfly“ filterom koji nas bez rezerve ulepša i učini nas perfektnim.

Zbog čega smo navučeni na lajkove?

Bilo to dobro ili loše, svakom od nas je stalo da neposredno okruženje ima pozitivno mišljene o nama. Mnogi od nas brinu o načinu na koji se predstavljaju na društvenim mrežama, jer sve mora da bude “savršeno upakovano” pa makar po pola sata editovano i provučeno kroz milion filtera. Pojedinci vrednuju ljude oko sebe na osnovu lajkova: ”Ma jadnica, šta si očekivala od nje kad ima samo 25 lajkova“. Normalno je da ljudi traže pažnju okoline, jer svima to prija, al kad su u pitanju društvene mreže, stvar je drugačija jer zapravo zahtevamo pažnju od ljudi koje maltene i ne poznajemo dovoljno. To znači da vodimo računa o tome kakvo će mišljenje o nama imati ljudi koje možda nikad nećemo ni sresti ni upoznati što je previše besmisleno.

Hajde da se promenimo!

Kad se nađemo sa prijateljima najviše vremena provedimo na telefonu, a isto to radimo i kod kuće. Koja je poenta viđanja sa dragim ljudima, kad većinu vremena provedemo na Facebooku ili Instagramu. Bolje bi bilo da smo ostali kod kuće i nastavili dopisivanje. Poenta je u skladu. Društvene mreže nisu štetne ukoliko ih koristimo u normalnoj meri. Svakodnevna povezanost sa velikim broj ljudi omogućava nam redovnu komunikaciju sa osobama koje ne viđamo tako često i postoji mogućnost da ostvarimo kontakt sa ljudima koje nismo videli godinama, a koji su nam veoma dragi. Potrebno je preuzeti kontrolu nad svojim životom kad su u pitanju društvene mreže. Niko ne očekuje da poput Džastina Bibera brišemo Instagram nalog, ali svako od nas treba dobro da razmisli zbog čeka toliko vremena troši na društvene mreže, šta svakom od nas predstavlja palac gore i da li je to zaista neko merilo uspeha. Da li je moguće uživati u ljubavi bez svakodnevnih objava i da li je odlazak u grad uopšte i vredan ako se o tome ne obaveste virtuelni prijatelji i pratioci. Ne treba zaboraviti da mi nismo broj lajkova, milionski srceparajući komentari, pohvale i izjave ljubavi u komentarima i zato što se brže vratimo u realan svet gde možemo nešto i da doživimo, shvatićemo da je vreme ispred ekrana bilo potpuno izubljeno.

Prihvati izazov

Ukoliko shvataš da si potpuni zavisnik od društvenih mreža, predlažemo ti da prihvatiš ovaj izazov. Počni da zapisuješ koliko vremena nedeljno provodiš na društvenim mrežama. Kad napraviš proračun naredne nedelje smanji taj broj za 30 minuta i to vreme iskoristi za viđanje sa najboljim prijateljem bez telefona. Druge nedelje smanji vreme provedeno na društvenim mrežama za sat vremena, a za to vreme osmisli nešto kreativno što možeš da radiš, ali da ne uključuje boravak u virtuelnom svetu. Ovaj izazov pomoći će ti da se ne obaziraš na broj lajkova i komentara. Kad naučiš da uživaš u malim stvarima, naučićeš da se zabavljaš i neće ti biti potrebni lajkovi!

Izvor: Teenstar.rs