„Ne bavim se ja modom, ja sam moda!“

Priča o Koko Šanel je klasična priča nesrećne i siromašne devojčice koja tokom života upornošću i trudom stiže do slave i bogatstva. Iako je surovo gazila preko muškaraca s kojima se upuštala u ljubavne avanture, svojih prijatelja, lagala o svom poreklu, godini rođenja i prošlosti, ostala je upamćena kao jedinstvena i neponovljiva. Danas ne postoji žena na svetu koja ne zna ko je Koko Šanel.

Pionirka u modnom svetu, Gabrijela Bonur Šanel, rođena je 19. avgusta 1883. godine u francuskom gradiću Somiru, u siromašnoj vanbračnoj zajednici uličnog prodavca i domaćice. Šanel, prezime po kojem je postala slavna, zapravo je igra sudbine. Iako je rođena kao vanbračno dete, njena majka uspela je u zamisli da Gabrijela nosi očevo prezime Šasnel, koje je greškom sveštenika u knjigu rođenja upisano kao Šanel. Nadimak Koko usledio je nekoliko godina kasnije.  

Majka, koja je povremeno radila kao služavka u bogatim kućama, bila je krhkog zdravlja i na veliku nesreću njenih šestoro dece ubrzo je preminula. Gabrijela je tada imala 11 godina. Pošto otac nije hteo da preuzme brigu o deci, završili su u manastirskom sirotištu, gde su brigu o njima vodile časne sestre. Kao devojčica bila je sklona nekim neobičnim navikama: odlazila je na groblje gde se igrala i razgovarala sa mrtvima. Tu je neretko sahranjivala svoje lutke i zakopavala ono najdragocenije što jedno siroče može da ima – poklone od svog oca. Ipak, ona je na neki način volela svoju sliku o ocu. Iako su je druga deca zadirkivala i govorila kako se otac nikada neće vratiti po nju, ona je živela u svojoj iluziji. Prazno mesto koje je za sobom ostavio bezosećajni otac zauzeo je dobar, moćan i bogat tata za kog je uvek nalazila opravdanje govoreći da on trenutno nema vremena da dođe po nju, jer radi u Njujorku.

„Suzdržati se kad smo uvređeni i ne praviti scene kada nas boli – evo što je to idealna žena.“ 

Sedam godina kojih je provela u sirotištu iskoristila je kako bi stekla zanat i naučila da šije, a kada je napunila 19 godina napustila je sirotište počela je da radi kao krojačica. Potom se preselila u Pariz i započela karijeru igračice i pevačice u noćnim klubovima. Tada je i stekla nadimak Koko po čuvenoj pesmi, koju je redovno izvodila, „Qui qu a vu Coco dans le Trocadero“. Nije uspela da izgradi uspešnu muzičku karijeru, usled nedostatka talenta za pevanje. 

„Ako želite ono što nikada niste imali, morate raditi to što nikad niste radili.“ 

Ubrzo upoznaje poznatog francuskog zavodnika i bogataša Etjena Balzana, koji je uveo u svet luksuza i obasipao dijamantima, što je njoj izuzetno laskalo. Brzo se navikla na takav život. Osim sjaja i luksuza koji joj je Balzan obezbedio, uz njega je stekla brojne kontakte moćnih ljudi, hrabrost da teži ka ispunjenu svojih zamisli i samouverenost. 

„Ruke su posetnica devojke, vrat je njena lična karta, a grudi njen pasoš.“ 

Koko je oduvek gajila veliku ljubav prema dizajnu, zamišljala je kako će se jednog dana baviti izradom šešira koji su u to doba bili neizostavni modni detalj svake dame. Već 1909. godine otvara svoj prvi butik, čime njen san počinje da se ostvaruje. U početku se bavila samo prodajom šešira, iako je pokušavala da uvrsti jakne i kabanice u svoju ponudu, njena odeća se teže probijala. Ni taj neuspeh, ako se uopšte i može nazvati tako, nije dugo trajao.  

“Niko nije mlad posle 40. godine, ali neodoljivi možemo biti bilo kada.”

Koko je bila veoma privlačna i fatalna žena koja je čvrsto verovala u sebe. Zato joj nije teško palo da zavede još jednog uspešnog muškarca, jednog od njenih najvećih ljubavi, industrijalca Artura Boja Kapela, i uz njegovu pomoć otvari nove butike.  

„Obucite nešto lošeg kvaliteta i ljudi će se sećati haljine koju ste nosili, obucite se kvalitetno i ljudi će pamtiti vas.“

Početkom 20. veka Koko je proširila područje svog rada i počela da se bavi ozbiljnim modnim dizajnom. Tada počinje era čuvenih kostima karakterističnih isključivo za Šanel. Elegantni komplet koji karakteriše suknja do kolena i kratak, strukirani sako, tradicionalno izrađen od vune i ukrašen dugmićima boje zlata, postao je trajno obeležje visokog stila. Nastao je inspirisan muškom modom. Još jedan preokret inspirisan muškim stilom dogodio se uvlačenjem pantalona u ženske garderobere. Prvi put Koko se bavi i dizajnom nakita. Plasira liniju neprevaziđenih bisera koji su i danas podjednako popularni kao i u vreme pojavljivanja. U tom periodu Koko izdaje i svoju prvu liniju parfema.  

„Jedna me mlada žena pitala gde da nanese parfem, rekla sam joj da ga stavi gde god želi biti poljubljena.“ 

Svoj legendarni parfem „Šanel 5“ lansirala je 1923. godine. To je parfem čiju slavu je teško prevazići. Bio je to prvi parfem u istoriji mode koji je lansirala neka modna kuća. Baš u vreme kada je bila u ljubavnoj vezi s kompozitorom Igorom Stravinskim. Period koji je Koko provela sa njim, za oboje je bio posebno inspirativan. Za nju obeležen parfemom, dok je Stravinski napravio revolucionarnu stilsku promenu i sa modernizma prešao na neo-klasicizam. 

„Najjednostavniji je i najbolji, pa neka se i zove prosto broj 5“. 

Važila je za smelu ženu, koja je uspela da se otrgne kalupu po kojem su se žene tog vremena oblačile. Prvi put u istoriji mode dešava se ogroman preokret. Nudeći jednostavnost, svedene krojeve i komfor u kombinaciji sa vrhunskom elegancijom i glamurom Koko postaje najslavnija kreatorka tog vremena i to ostaje sve do danas. Neobičan je podatak da Koko svoje modele nikada nije crtala, već ih je stvarala odmah iz glave na manekenkama. Trudeći se da istakne njihov seksepil i sve ženske atribute. 

„Što je devojka lošije građena, to treba bolje da izgleda.“ 

Mlada Francuskinja potekla je iz bede i siromaštva, odrastala lišena roditeljske ljubavi, zato se svim silama trudila da postigne nešto u životu. Bila je veoma snažna i energična. Imala je svoje ideje i vizije ka kojima je promišljeno koračala. Plenila je nekim posebnim i neponovljivim duhom, impulsivnošću i izvesnom bezobzirnošću. Zahvaljujući svojoj  urođenoj otmenosti i harizmi, kao i slobodnom ponašanju, privlačila je pažnju brojnih muškaraca. Govorilo se da je bila u vezi sa ruskim knezom, Dimitrijem Pavlovičem, vojvodom od Vestminstera, čak i slavnim Pikasom i Dalijem.

„Ne volim duge sakoe – tokom razgovora s muškarcem ne vidim kako me on tretira.“ 

Koko Šanel bila je revolucinar, borac za ženska prava, ona koja je zauvek promenila tok mode, oslobodivši ženu preuskih korseta i dugih, glomaznih suknji. Učinila je crnu i belu neprikosnovenim bojama, a bisere i parfem neizbežnim detaljima koje mora posedovati svaka žena od stila.  

„Ne razumem kako žena može izaći iz kuće bez da se malo dotera – ako zbog ničeg, onda iz pristojnosti.“ 

Jedan od zaštitnih znakova njenog brenda je svakako i mala crna haljina, koju je promovisala glumica Odri Hepbern, a koja je do danas ostala simbol prefinjenosti, ženstvenosti i seksepila.

„Ne volim kada ljudi pričaju o Šanel modi. Šanel je pre svega stil. Moda, vidite, izlazi iz mode. Stil je večan.“ 

U periodu Drugog svetskog rata, na vrhuncu svoje slave, bila je primorana da zatvori butike vođena mišlju da sada nije vreme za modu. Upravo tada započinje ljubavnu vezu s nemačkim oficirom, koja joj nije donela ništa dobro, već samo sumnju da je ona nacistički špijun. Bila je primorana da se preseli u Švajcarsku, a u Pariz se vratila tek nakon deset godina. Vratila se kao sedamdesetogodišnjakinja sa novom idejom da napravi ponovni bum u svetu mode. U Pariz se vratila nespremna na konkureciju i ne krijući svoju sujetu izjavila:  

„Nisam više mogla da gledam šta su sa pariskom visokom modom uradili dizajneri poput Diora!“ 

Kako je Parižani nisu sa oduševljenjem dočekali, nepraštajući joj „izdaju“, udaljila se od evropskog tla. Amerikanci su s oduševljenjem prihatili Šanel! 

Žena koju je „Tajm“ uvrstio među 100 najuticajnijih ljudi 20. veka umrla je u 88. godini u pariskom hotelu „Ric“, gde je živela 30 godina. Hotel se nalazio tačno preko puta njenog prvog butika. Umrla je spremajući oproštajnu kolekciju, koja je doživela ogroman uspeh.

Ipak, mnogo su značajnije lekcije koje je Koko ostavila kao večni trag u istoriji ženske mode, ali i lekcije o samostalnosti, otmenosti i smelosti upućene takođe ženama. Bila je inovativna i drugačija što joj je omogućilo opstanak i mnogo godina nakon smrti.  

„Znači, ovako se umire“, bile su njene poslednje reči.

Izvor: Mycupoftea.rs