Svakog dana donosimo odluke, male i velike, pravimo izbore koji utiču na naš život. Neke od "malih" deluju beznačajno, ali… utiču na to kako se osećamo. Ove uobičajene navike mogu da škode vašem mentalnom zdravlju mnogo više nego što biste pretpostavili:

Loš način ishrane

Polje psihologije ishrane bavi se, između ostalog, i pitanjem uticaja hrane koju jedemo na naše psihološko stanje. Dokazano je, recimo, da konzumiranje pretežno prerađene hrane (keksa, čipsa i uopšte svega što dolazi u kutijama ili kesicama) povećava rizik od depresije kod nekih osoba.

Pa, ako se borite sa depresijom, možda u fazama kad vam je malo bolje možete da pokušate da se hranite malo zdravije. Preporuke su konzumiranje više voća, povrća, orašastih plodova, žitarica celovitog zrna, ribe i zdravih masti, kakve su recimo one u maslinovom ulju, dok bi prerađenu hranu trebalo da svedete na minimum. Mediteranska ishrana, dokazano, pozitivno utiče na fizičko i mentalno zdravlje.

Možete da pokušate ovo: Za početak, dovoljno je da se potrudite da jedan obrok u toku dana bude zdraviji nego do sada. Recimo, jaja umesto peciva iz pekare. Ili, breskva umesto čokolade. Ne morate praviti dramatične rezove, dobre stvari uvek počinju malim koracima.

Ne krećete se dovoljno

Ljudski organizam je stvoren za kretanje, ali što smo stariji, sve više vremena provodimo u sedeći. A što ste manje fizički aktivni, veći je rizik da se jave anksioznost, depresija, hronični bolovi...

Možete da pokušate ovo: Ne morate da "zapnete" odmah. Šetajte se, recimo, dvaput nedeljno po sat vremena. Odaberite dva dana u nedelji kad ćete odvojiti malo vremena za sebe, i prošetajte se.

Ne boravite na svežem vazduhu

Koliko puta vam se desilo da osim što ste otišli na posao i vratili se, nos niste pomolili iz kuće u toku dana? Boravak u prirodi, makar ta priroda bila i lokalni parkić, pozitivno utiče na naše mentalno zdravlje.

Možete da pokušate ovo: Obećajte sebi da ćete svakog vikenda malo "pobeći" u prirodu. I držite se toga. Leto je, nemate izgovor.

Pod stalnim ste stresom

Ok, ovde ne možete mnogo da uradite. Teško se živi, ali, iako ne možete da se oslobodite stresa u potpunosti, možete da naučite da ga držite pod kontrolom, da ne bi on vas držao pod kontrolom.

Možete da pokušate ovo: Dišite dijafragmom. Sedite, spustite jednu šaku na stomak, a jednu stavite na grudi i dišite "stomakom". Vežbu radite dobro ako vam se snažno pomera samo stomak, dok grudni koš ostaje relativno miran.

Ili, ovo: Naizmenično stežite i opuštajte mišiće različitih delova tela.

Samo minut tokom kojeg ćete na smenu, na po desetak sekundi zatezati i opuštati naizmenično gornji i donji deo tela biće dovoljan da se malo opustite. Tokom jednog minuta, bićete skoncentrisani na telo, pa će vaš um moći da se opusti.

"Zalepljeni" ste za telefon

Ne možete da izbegnete ekrane u današnje vreme: mejlovi, poruke, društvene mreže, danonoćno praktično. Cena toga je sagorevanje na poslu, problemi u odnosima sa drugima, poteškoće sa spavanjem… I, da, dokazano je da su osobe koje mnogo vremena provode na društvenim mrežama generalno manje zadovoljne svojim životom, što može da dovede do problema sa mentalnim zdravljem.

Možete da pokušate ovo: Idite u šetnju s nekim koga volite bez telefona. Preživećete, obećavamo, a možda vam se i dopadne.

Izvor: Mondo.rs