Možda je zaista kul biti ljubazan prema svima, ali ako pogledamo realno, takve osobe nisu na spisku najomiljenijih. Ima nešto u nama ljudima što nas tera da budemo sumnjičavi prema osobama koje se trude da u svakoj prilici budu drage i slatke, jednom rečju „dobrice“. Ukoliko ste se pronašli, nemojte da se osećate krivim, niste sami. Izgleda da mnogi od nas preterano fine osobe vidimo kao nešto što je suviše dobro da bi bilo istinito i zato imamo potrebu da uvek kopamo šta se krije iza te lažne površine. 

„U ljudskoj je prirodi da ne obožavamo ljude zbog kojih izgledamo loše“, tvrdi psiholog Natali Turvej. Zato smo se bacili na istraživanje kako da prevaziđemo tu kivnost koju ponekad osećamo prema dobricama i pružimo im priliku. 

Da li ste se nekada našli u situaciji gde ste opisali dotičnu osobu kao iritantnu, neiskrenu, slabu, samo na osnovu njenog ljubaznog i „slatkog“ ponašanja? U tom slučaju, definitivno je i vas ujela „buba“ zvana predrasuda

Ako počnemo da analiziramo od kada datira to vaše nepoverenje prema onima koje žele mir u svetu i prave su svetice na zemlji, vraćamo se pravo u detinjstvo.

Možda vam je u prošlosti neka bliska osoba zabila nož u leđa dok se pravila da vam je prijatelj i jednostavno više ne verujete slatkom osmehu. A možda se ključ krije u tome da su nam i roditelji stvorili takvu sliku primoravajući nas da uvek pružimo najveći zagrljaj i onaj lažni kez dosadnim rođacima. Naučeni kao deca da svoje neraspoloženje prema nekome krijemo iza lepog i milog lica, često ćemo posumnjati da dobrica koju smo tek upoznali zaista ima pozitivne namere prema nama. 

Umesto što ćete osobu istog trenutka strpati u tim đavola ili anđela, šta kažete na to da dotičnoj date bar malo vremena da vam pokaže kojoj grupi pripada? Fenomen u psihologiji poznat kao halo efekat ili efekat prvog utiska zasnovan je na pretpostavci da ćete zaključak o nekoj osobi doneti na osnovu malo podataka. Samo ime potiče od engleske reči „halo“ (oreol), što ilustruje sklonost da vrlo brzo „crtamo“ oreol oko nečije glave i zaokružimo mišljenje o njemu.

„Nije retkost da ljudi na osnovu samo jedne osobine (dobre ili loše) pri prvoj komunikaciji donesu sud. Naravno da glavnu ulogu u ovome imaju predrasude koje tad pričaju umesto nas“, objasnila je Turvejeva.

Nastavak na sledećoj strani...