Pravi praznik za sve šopingoličare u Americi je aktuelan još od 1952. godine, a ubrzo je ova konzumentska pomama zaživela i u Velikoj Britaniji, da bi se potom popularizovala u ostalim delovima Evrope, prvenstveno u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, ali i u Australiji, Indiji, Kini.

Ipak, najveća manija koja nastaje na ovaj dan ogromnih popusta dešava se svakako na tlu Amerike, gde se prodavnice otvaraju još tokom noći (četvrtak na petak), a redovi se uveliko formiraju tokom ranih jutarnjih časova, da bi kada se radnje konačno otvore čitava stampeda ljudi nagrnula u objekat, kao da se sve deli besplatno, mada to naravno nije slučaj.

Sasvim je logično što je upravo u Americi šopingholija "crnog petka" postala nacionalni fenomen, jer na tom tlu sve je i počelo.

Tradicija seže skoro čitva dva veka unazad i na neki način dogodila se slučajno.

Naime, s obzirom da se Black friday održava svakog prvog petka nakon najvećeg američkog praznika - Dana zahvalnosti (koji se proslavlja svakog četvrtog četvrtka u novembru), tog petka (koji tada inače uopšte nije nosio naziv Black friday, dobio je ime znatno kasnije) održavala su se velike parade, koje su (opet tradicionalo) sponzorisale tadašnje najveće robne kuće Macy’s i Eaton’s.

Ove parade predstavljale su najveći deo marketinških kampanja pre Božića, a rezlutirale bi time da mnoštvo ljudi nakon parade odlazi u kupovinu upravo u pomenute prodavnice, to jest robne kuće.

Ubrzo je ovaj običaj zaživeo kao tradicija, da bi 30-ih godina prošlog veka pretposlednji petak u novembru zapravo postao dan koji otvara sezonu praznične (božićne kupovine).

Ono što je interesantno jeste to da iako je fokus bio na kupovini i tog dana u radnjama je vladala znatno veća gužva, neki naročiti popusti uopšte nisu bili u igri.

Na sledećoj strani vam otkivamo zašto je  baš izabran termin BLACK Friday?