Dosta puta smo već pisali o problemima milenijalsa, o tome koliko su depresivni i kako društvene mreže utiču na njihovo zdravlje. Međutim, neophodno je da se zapitamo zašto  su pripadnici generacije "Y" toliko nesrećni i kako možemo rešiti svoje probleme?

Generacija milenijum je neiscrpan izvor tema  ali  promaklo nam je da se zapitamo se zašto su toliko nesrećni? O ovoj su se temi raspisali brojni mediji od blogova poput Wait But Why do ozbiljnijih publikacija kao što je Independent, i svi se slažu s jednom činjenicom - milenijalci imaju previsoka očekivanja i sve žele odmah.

Formula za sreću koju je jednom izneo novinar Tim Urban glasi: sreća = stvarnost - očekivanja. I tu se javlja veliki problem kada su milenijalci u pitanju jer više nije samo važna finansijska nezavisnost koja se stiče ubrzo nakon dobiju prvi posao, već je važno biti zadovoljan svojim radnim mestima. Dok su naši roditelji bili svesni činjenice da se za radno mesto treba dosta raditi i steći dosta iskustva, generacija "Y" veruje otpočetka da je posebna i da poslodavac treba da bude srećan što ih ima u timu. Kritike i negativan feedback se ne prihvataju kao prilika da poprave stvari, već upravo suprotno.

I koje definitivno treba da pogledate!

Posted by Cosmopolitan Srbija on Wednesday, May 31, 2017

Tom problemu dodatno donose društvene mreže i zavist koja s njima dolazi. Milenijalci su skloni da se upoređuju s drugima,a  društvene mreže su savršen alat za takvo nešto. Na svojim Instagram i Fejsbuk profilima vidimo svaki korak nečije karijere i sami težimo tome da nam profili postanu savršena kombinacija crtica iz CV-a i ličnog stila života. Ali, nemojmo se zavaravati, sve su to umetni kolaži koje slažemo dok sedimo na kauču kod prijatelja i žalimo se na šeficu koja nam ne da mira ili kolegu koji se probija do neke pozicije nemoralnim putevima.

Sve ove stvari čine nas krajnje nesrećnima, a nismo ni svesni da smo sami za to krivi. Već spomenuti Tim Urban zato ima tri saveta za očajne milenijalce.

Prvi je da ostanu krajnje ambiciozni i ne prestaju da rade na sebi i svojim veštinama jer će se jedino tako s vremenom iskristalizirati naš put. Drugi je taj da prestanemoda mislimo da smo posebni. Svako od nas je samo još jedna osoba koja nema ništa da ponudi dok ne počne da radi na sebi. I na kraju, treba da naučimo da ignorišemo sve ostale. Svi su oni jednako isfrustrirani, nesigurni i sumnjaju u sebe baš kao i mi.

Izvor: buro247.hr