Istina je da čaša lepog vina u prijatnoj prijateljskoj atmosferi nekada zaista zna da vas opusti. Ali šta se dešava kada alkohol postane sinonim za bežanje od problema i jedina stvar koja vas može podići. Alkoholizam je kod žena, prema istraživanjima, mnogo komplikovaniji i opasniji nego kod muškaraca. Muškarci se alkoholu okreću najčešće sa čisto socijalnog aspekta, dok se kod žena on razvija iz nekih dubljih i kompleksnijih razloga.  

Stari tabui oko žena koje piju alkohol su odavno razbijeni i sama emancipacija je dovela do toga da je alkohol jedan od glavnih faktora socijalizacije i među ženama, ne samo među muškarcima. Girls night out se sada gotovo ne može ni zamisliti bez koktelčića ili vina, a one devojke koje ne piju budu često etiketirane od strane svojih kul drugarica.

Sara Hepola je žena koja je prešla put od osuđivanja onih dosadnih devojaka koje piju sokiće i alkoholizma do apstinencije i u svojoj knjizi ističe koliko je besmisleno verovati da količina ispijenog alkohola u društvu može biti merilo kvaliteta neke osobe ili prijateljstva. Osuđivati nekoga, posebno ako su to pozitivne osobine, kako bismo zažmurili pred ličnim problemom ili nezadovoljstvom potpuno je besmisleno.

Predstavljamo vam Sarinu priču koja nas je sve naterala da razmislimo dobro o problemu alkoholizma kod žena i samom etiketiranju ljudi oko nas.

„Bilo je trenutaka kada je najveći kompliment koji sam mogla dati ženi bio ,Želim da popijemo nešto zajedno’. Volela sam ritual zajedničkog pijenja i kako sa nekim možete ući u bar kao dva potpuna stranca, a oteturati se nazad kući sa ljubičastim zubima i novom BFF. S vremena na vreme nailazila bih na žene koje nisu pile alkohol i to je za mene bio potpuni šok. Kako to misliš, ne piješ? Ja sam do tada pila alkohol već dugo. Alkohol je bio lek za moju nesigurnost, taj sumorni deo mene koji se opsedao oblikom mojih butina i izazivao mucanje pri govoru. Alkohol je bio ohrabrivač, glamur i najveća zabava za mene. Reći da ne piješ bilo je kao da nekome ko ume da leti objašnjavaš da bi ti radije hodao. Nisam imala vremena za trezvenjake.

PROČITAJTE I... Ispovest devojke koja je silovana: Kako mi je jedan izlazak promenio život

Moje aktivnosti van posla uključivale su happy hour okupljanja i večere sa nagomilanim praznim flašama vina. Vikend pijanke odvijale su se u baru ili nečijoj pretrpanoj kuhinji s pivom u ruci. Ako ne volite piće‚ šta ćemo onda mi raditi zajedno? Plesti? Jesti kinou?

Možda svi mi imamo tajnog siledžiju u nama samima. Ja sam odrasla uz ismevanje zbog svoje generički brendirane odeće i liberalnih shvatanja i zaklela sam se da nikada neću biti tako plitkoumna. Ponosila sam se svojom otvorenošću, a ipak sam potpuno suprotno reagovala na ovu temu. Oni koji ne piju su dosadni. Kad god bi mi drugarica rekla da smanjuje unos alkohola smejala bih se i klimala glavom, ali sam se trudila i da opovrgnem sve njene racionalne razloge. Htela sam da se prijatelji prepuste mom načinu - do zore, bez obzira na posledice. Hajde, još jedno piće te neće ubiti. Brinuti o količini ispijenog alkohola je bilo bez veze. Kul devojke piju, vidite to u filmovima i na TV-u stalno. Uzdržane devojke pijuckaju svoj sokić, sa finom i uglađenom frizurom, dok gotivne, prizemne heroine ispijaju svoj koktel, puštajući kosu da leprša na povetarcu. Želela sam da budem ta devojka - divlja i slobodna.

PROČITAJTE I... 5 trikova da izgledate samopouzdanije i sigurnije

Nažalost, postala sam neka druga, ona koja pada sa stolice u baru u nesvest, ulazi u svađe sa svojim dečkom i priča glupe viceve zbog kojih njeni prijatelji razmenjuju poglede i misle Previše je pijana da primeti. Kul devojke možda piju, ali način na koji sam ja to radila nije bio kul. Bilo je previše jutara kada se nisam sećala šta sam radila prethodne večeri ili još gore sećala se i gorela od srama zbog onoga što sam uradila. Nisam želela da prestanem, ali život će vas naučiti da „želja“ i „potreba“ nisu iste stvari.

Nastavak priče na sledećoj strani...