Postalo je kliše jer je istinito: Ne dobijamo drugu šansu da popravimo prvi utisak. Ili su bar naučnici godinama tako mislili.

Možemo da čujemo da nas neko voli ili simpatiše, i čak da poverujemo da je to istina, to je eksplicitan nivo. Ali ne možemo stvarno da znamo da li su duboko usađena uverenja drugih o nama ostala tu gde jesu, posebno zato što ih nisu ni svesni, što se dešava na implicitnom nivou.

Prošle godine, istraživači sa Univerziteta Kornel (Cornell) osmislili su seriju eksperimenata, čiji su rezultati ukazali da implicitne ocene mogu da se promene ako drugi mogu da vide naše ponašanje u novom svetlu, prenosi Business Insider.

Oko 200 učesnika eksperimenta čitalo je o čoveku zvanom Frensis koji je provalio u kuću komšije, uništio mu imovinu i uzeo mu dragocene stvari iz spavaće sobe.

PROČITAJTE I... 5 tajni ljudi sa nezaustavljivim samopouzdanjem

Naravno, učesnici su odmah zamrzeli Frensisa i na eksplicitnom i na implicitnom nivou. Naučnici su testirali njihove implicitne procene Frensisa tako što su kratko pokazali sliku njegovog lica pre pokazivanja neutralnih simbola, i posmatrali kako će učesnici da reaguju.

Zatim, dok je jedan deo učesnika čitao da je Frensis bacao kamenje na kuću, drugi su čitali kako je Frensis provalio u kuću komšije da bi iz požara spasao dvoje dece. Kada su naučnici merili procenu Frensisa od strane učesnika eksperimenta, oni koji su čitali o njegovom dobrom delu, počeli da su da ga simpatišu i na implicitnom i na eksplicitnom nivou.

PROČITAJTE I... Kako da uspešno balansirate između poslovnog i privatnog života

U drugom eksperimentu, neki učesnici pročitali su da je, pre provale u kuću komšije, Frensis spasao bebu koju je mogao da udari voz. To nije promenilo njihove implicitne procene, najverovatnije zato što nema nikakve veze sa provalom.

Interesantno, čak i nakon tri dana, učesnici koji su čitali da je Frensis spasao decu od požara, i dalje su ga simpatisali na implicitnom nivou. Nisu se vraćali na svoj prvi utisak.

Možemo lako da primenimo ova otkrića na svoje lične i profesionalne živote.

PROČITAJTE I... Zašto treba da radite baš ono što vam se radi (i kad niste sigurni)

Recimo da se ne javite poznaniku na ulici zato što ste se svađali sa svojim partnerom i niste raspoloženi da pričate. Kasnije saznate da vaš poznanik misli da ste nekulturni i drski. Možda biste želeli da se ponovo vidite sa njim/njom i objasnite da inače volite da ćaskate, ali ste u tom trenutku bili rastrojeni i pred plakanjem, i niste hteli da se osramotite. Stvar je u tome da pokušate da date drugoj osobi šansu da ponovo razmisli o tome šta je uzrokovalo vaše ponašanje. Skloni smo da za svoje ponašanje uvek imamo opravdanja, dok druge uzimamo zdravo za gotovo. Uložite napor da nekome objasnite nešto, na kraju krajeva, možete sebi reći da ste pokušali i uradili sve što je do vas.

Izvor: BizLife