Život je razvijanje, menjanje, formiranje i reformiranje. Kako mi odrastamo, menjaju se naše ambicije i emocije. Problem nastaje kada smo suviše zauzeti da bismo proverili  šta zaista želimo pa nastavljamo sa starim navikama i pitamo se zbog čega nas one ne čine srećnima? Ako povremeno sebi postavljamo prava pitanja, to nas može dovesti do napretka. U to ime, uzmite čašu  dobrog vina u ruke i posvetite narednih petnaestak minuta ličnom razvoju. Sledi deset stvari o kojima bi trebalo da porazgovarate sami sa sobom.

1. Da li ja živim da bih radila ili radim da bih živela?

Balans između posla i privatnog života ključan je za postizanje sreće. Najnovija istraživanja potvrdila su da su žene srećne kada su svi aspekti njihovog života zadovoljeni. 

„Galupova studija koja je trajala 50 godina u više od 90 odsto svetske populacije potvrdila je da čovek treba da ima zadovoljavajući porodičan i socijalni život, da bude zdrav i odmara se pored posla koji radi i kojim zarađuje za život, da bi mogao da kaže da živi ispunjenim životom. Posao je samo jedan deo života koji živimo. On je važan aspekt, ali nije dovoljan da bismo se zadovoljili njime! Uvek treba organizovati dan tako da u njemu imamo i porodicu, uživanje, neko vreme koje je posvećeno našem zdravlju i ličnom usavršavanju. Mnogi kažu da nemaju vremena za sve to. Zato treba planirati dan, a ne prepustiti da nas hipnotišu zadaci koji su često nebitni.

Oslobodite za početak vreme koje provedete ispred TV-a ili na internetu i dobićete vreme za ono što vam je važno“, objašnjava Dragana Jovanović, osnivač Life centra (www.lifecentar.com) i pisac knjige Sreća je u nama.

2. Da li se ja sebi dopadam zbog sebe?

Osnovna ljudska potreba je da se povežemo sa drugima i da im se dopadnemo. Često težimo da u sebi vidimo ono što se nama dopada kod drugih. Ipak, zaista ne možemo da budemo kao drugi jer na taj način gubimo sebe i svoje potrebe.

„Poređenje sa drugima jedan je od načina da stvaramo očekivanje ko bi trebalo da budemo. Sve je u odnosu jednog prema drugom, tako da je poređenje nešto o čemu ni ne razmišljamo. Standarde, po inerciji, postavljamo u odnosu na druge, tako da trčimo za tuđim ostvarenjima dok zanemarujemo da radimo ono što bi nas lično više radovalo od trčanja za tuđom srećom“, kaže Dragana, podsećajući nas na krilaticu Oskara Vajlda koji je lucidno napisao: „Budite ono što jeste - svi drugi već postoje“. Pa, kako ćemo onda izbeći naviku da se poredimo sa drugima i da postanemo svesni sebe?

„Time što ćemo razmisliti šta je nama važno i isključivo po tome meriti svoje uspehe“, savetuje Dragana Jovanović.

3. Kako da se izborim za sebe?

Kada otkrijemo šta nam je važno, onda bi trebalo da se za to i zauzmemo. A tu za sreću, hrabrost igra ključnu ulogu.

„Unutrašnju snagu da ostvarimo ono što želimo  često zovemo samopouzdanje,  ambicija, sigurnost... Nedostatak snage često se iskazuje dominacijom nad onima koji su u podređenom položaju u odnosu na druge. Prava snaga ne dominira - ona u sebi ima mudrost, istrajnost, disciplinu i poseban kvalitet, svesnost  prioriteta! Sa tim kvalitetima koji su imali najhrabriji ljudi poput Mandele i Gandija mi smo povezani sa onim što nam je važno, sa svojom vizijom i krećemo se hrabro kroz život“, objašnjava Dragana.

Postoje tri signala koja nas upozoravaju da smo blokirali svoju unutrašnju snagu:

1. Dozvoljavate drugima da odlučuju o stvarima koje su vam važne;
2. Dozvoljavate drugima da se ponašaju prema vama na način koji vam se ne dopada, osećate se kao žrtva;
3. Osećate da ne zaslužujete ono što želite.

Ako se prepoznajete u ovome, vreme je za promenu stava. Sreća prati hrabre!

4. Ko je najsrećnija osoba koju poznajem?

Život ima svoje uspone i padove, ali svi mi znamo tu jednu osobu koja ima savršeno uređen dom, odličan posao i Gospodina pravog. Sreća? Hm... A da nije u pitanju predan rad?

„Imati uspešne životne aspekte znači dobro planiranje i konstantno guranje sebe u dobre prilike“, objašnjava lični guru Robert Kesli, autor knjige Whats stoping you to be more confident.

„Postoji deo mozga poznatiji kao RAS (Reticular activating system) koji radi kao radar za prepoznavanje okruženja. Ranije sam ga koristio kako bih shvatio kako stvari mogu da pođu po zlu, dok nisam odlučio da ga koristim da bih prepoznao kako bi trebalo da reagujem na mogućnosti koje su preda mnom.“

Ako vam se ne dopada to što ste ulovili, promenite mamac. Odnosno, promenite način na koji dolazite do cilja.

5. Da li generalizujem stvari?

Kada nam se dogodi da nas iznervira radnica u banci ili da imamo neprijatan susret sa doktorom, mi smo programirani tako da generalizujemo događaje pa da te loše utiske prenesemo na čitavu branšu zbog čega već sutra imamo tremu zbog razgovora za kredit, ili strah od plombiranja zuba. Takvo razmišljanje nas može ne samo udaljiti od prilika i ljudi, već nas i omesti za dobro rasuđivanje. Tako je i u primeru ljubavi.

„Desi se da vas prevari momak sa kojim se zabavljate i da pomislite da su svi muškarci takvi. To je generalizacija koja ne služi da bi se stvorila čvrsta veza koja treba da se zasniva na poverenju. U takvim situacijama sebi možete da postavite pitanje: ,Da li su svi muškarci neverni? Da li znam nekoga koji je veran?’ i pokušati da iz druge perspektive sagledate okolnosti“, ističe Dragana Jovanović i objašnjava da naš um ne prihvata realnost kakva jeste, nego sve događaje provlači kroz filtere svojih uverenja i vrednosti. U tom procesu neke stvari se brišu, neke se uopštavaju, a neke iskrivljuju. Generalizacija jeste potrebna da bismo se lakše kretali kroz život - ne moramo svaki put sebi da dokazujemo da će nas vrela supa opeći, ali nas naša uverenja često vode u generalizacije koje nam ne služe. Kada ne proveravamo sudove koje donosimo - to nas košta. Razmislite, kada ste poslednji put pogrešili i šta vam je to odnelo?

6. Da li me moj život inspiriše da budem bolja?

Life coach Petrik Metju tvrdi da bi svako od nas trebalo da makar na jedan dan baš sve što uradi od jutra do mraka - uradi najbolje što ume. Od pravljenja najboljeg doručka na svetu do davanja maksimuma u radnim zadacima. Za sve što je do nas trebalo bi da se potrudimo i više nego što možemo. On garantuje da ćemo posle takvih ulaganja zaista osetiti život i da ćemo uočiti vredne prilike koje do tada nismo primetili.

7. Da li sam dovoljno jaka da se oslobodim krivice?

Srećni ljudi shvataju da ako žele da žive srećno, treba da se oslobode svega onoga što im truje sadašnjost i drži ih vezane za prošlost. Bez opraštanja, sebi i drugima, nema srećne budućnosti. Svi smo mi proveli sate i dane zagorčavajući sebi život nečim što ne možemo da promenimo. Krivica - negativno osećanje zbog toga što smo uradili nešto što je protiv naših životnih principa - iskonsko je osećanje. Svi se ponekad osećaju krivim.

„Ukoliko slažete svog dečka s kim ste proveli prethodno veče, ili ste izgubili omiljenu knjigu svoje prijateljice, koje više nema u knjižarama, osećaj griže savesti je prirodan. Ova vrsta krivice se može ,popraviti’ uprkos tome što se nekada osećamo loše - možemo pitati za oproštaj, vratiti dug ili odlučiti da promenimo ponašanje. Onog trenutka kada to uradimo, krivica  nestaje“, objašnjava Dragana Jovanović.

Ali, postoji i toksična krivica, ona koja sama po sebi nema veze sa tim šta smo uradili i upravo to je čini otrovnom.

„Kada patimo od ovog osećanja, bilo koja greška koju napravimo postaje toliko zastrašujuća jer se sav tovar akumulirane griže savesti svali na nas parališući nas. Ukoliko su roditelji ili učitelji pridavali preveliki značaj nečemu dok smo bili deca i ugradili nam breme velikih očekivanja, ukoliko smo vaspitavani krutim tradicionalnim pravilima, osećanje krivice je moglo još tada da nas obuzme bez ikakve realne osnove. Jednom kada prepoznamo osećanje kao krivicu i kada postanemo svesni šta je izaziva postaje nam lakše da se izlečimo od nje. Joga nam u tome može pomoći - na isti način na koji detoksom čistimo svoje telo od akumuliranih toksina, ona nas uči kako da raznim tehnikama pročistimo dušu. Svrha joge je da to osvestimo. Pranajama (jogičko disanje), relaksacija i meditacija stvorene su da sagore ostatke prošlosti, uključujući obrasce po kojima osećaj krivice nastaje.

Opraštanjem sebi za sve ono što smo uradili prestajemo da preuzimamo ulogu žrtve u situacijama u kojima stvari ne idu. Izlazimo iz obrasca i postajemo slobodni i nevezani tuđim očekivanjima koja treba da zadovoljimo“, kaže Dragana Jovanović.

8. Da li sam previše kritična prema drugima?

Kada su naši standardi visoko postavljeni dešava se da olako sudimo drugima što nas dovodi do razočaranja kada ne postignu ono što smo očekivali. Ali, da li u kritikovanju drugih mi zapravo vidimo svoje greške koje ne želimo da prihvatimo, pa samim tim ni da promenimo.

„Dipak Čopra rekao je da je najbolji način za upoznavanje sebe sagledavanje onoga što nam smeta kod drugih ljudi - to je nešto što ne želimo da priznamo kod sebe. Možemo postaviti sebi pitanje ,Da li se ja ogledam u ovome što ne mogu da oprostim svojoj prijateljici?’ Mi smo najveći kritičari i sebi ne opraštamo lako. Možda to možemo preko drugih? Umesto da kritikujemo, pokušajmo za početak da razumemo druge, a onda i sebe. Razumevanje dovodi do oprosta“, rekla nam je Dragana Jovanović.

9. Da li umem dobro da slušam druge?

Svi mi o sebi mislimo da smo dobri slušaoci, ali dopuštamo pretpostavkama i predrasudama da stanu na put naše dobre komunikacije pa onda ne čujemo baš uvek ono što bi stvarno trebalo da čujemo. Pogrešan model komunikacije dovodi do nerazumevanja. A to može biti nezgodno posebno prilikom razgovora koji su ključni za našu karijeru ili velike životne odluke.

„Slušanje je, zapravo, držanje otvorenog uma“, objašnjava Ligi Veb, autor knjige How to be Happy.

„Ako ste prisutni i razumete poruku koja vam je poslata, sprečavate mogućnost da je interpretirate pa će i vaš odgovor biti dosta objektivniji.“

Zbog toga, kada razgovarate, umesto da planirate sledeću stvar koju želite da kažete bez pauze, sačekajte i razmislite. Fokusirajte se na to što ste čuli.  Ljudi su skloni tome da brzaju, pa se ne podrazumeva da će i druga strana dobro čuti i prihvatiti poruku onako kako smo želeli da je prenesmo. Zbog toga nam ova tehnika pomaže jer prave reči mogu biti izuzetno moćne.

10. Ko su pravi ljudi u mom životu?

Današnji svet je pomalo postao čudan. Povezani smo na mnogo načina - Facebook, mejlovi, smart telefoni, a istovremeno smo postali jako usamljeni. Osećaj nepovezanosti, nedostatak energije i motivacije je rezultat činjenice da više nemamo „ljudske momente“. Oni postoje isključivo u neposrednoj komunikaciji sa ljudima koji su nam važni. Autentično iskustvo u kome su dvoje ili više ljudi zajedno oslobađa endorfin, hormon koji stvara osećaj sreće.

Pa kako onda da znamo ko su pravi ljudi za nas?

„To znamo uvek kada se povežemo sa sobom, kada se u tišini zapitamo: ,Kako se osećam sa ovom osobom?’. Oni sa kojima osećamo da možemo da budemo ono što stvarno jesmo, oni koji su tu za nas, sa kojima se osećamo poletno su ,pravi’. Ipak, njih često uzimamo ,zdravo za gotovo’. Smatramo da će biti tu uvek da im pokažemo koliko nam znače, dok se ne desi trenutak da za to više nemamo prilike. Da li im uzvraćate istom merom? Za razliku od njih, postoje ,prijatelji’ koji dođu po porciju energije i ostave nas isceđene, nervozne i loše raspoložene. To treba osvestiti i takve ljude obrisati iz liste prijatelja. Ostavite ih da nauče kako se obnavlja energija na drugom punjaču“, zaključuje Dragana Jovanović.

Tekst: Marija Radojković