Preokrenule biste vi tu „tužnu masku“ u osmeh da možete, zar ne? Pred vama je „Sama svoj psihijatar“ - vodič za izvlačenje iz emotivnog minusa!

Većini nas se dešava da u nekoj fazi života odemo u emotivni out - doživimo epizodu oscilacija u raspoloženju, umora, tuge, nervoze ili razdražljivosti; ne spavamo i ne hranimo se redovno; ili imamo problema sa koncentracijom. Ovde ne govorimo o pravoj depresiji (jer u tom slučaju treba da potražite stručnu pomoć), već o periodima lošeg raspoloženja kroz koje izgleda svi s vremena na vreme prolazimo - kada se bez posebnog razloga osećamo „izduvano“ ili posle nekog lošeg događaja u životu ne uspevamo da se vratimo u kolosek. Nudimo vam jednostavne savete kako da generalno podignete raspoloženje, kao i šta da radite kada vas život iznenada neprijatno iznenadi.

Prihvatite sebe

Evo kako stvari stoje: Ako iskreno volite sebe, i kada vam nešto krene naopako, lakše ćete se vratiti u normalu i biti u stanju da se uhvatite u koštac sa problemima, umesto da se bavite traženjem krivaca (uključujući i sebe).

Kako to postići: Prvo treba da ­upoznate sebe. Terapeuti savetuju da počnete da vodite dnevnik. Zapišite šta cenite u životu, nabrojite pet svojih najboljih osobina i beležite po tri dobre stvari koje vam se svakoga dana dese. Pokušajte da se okružite ljudima koji vas prihvataju, poštuju i podržavaju. „Ako ste u odnosima koji vam ‘isisavaju’ energiju i imaju toksično dejstvo na vas, preduzmite korake da to promenite, ali zapamtite da možete da promenite samo sebe, ne i druge“, kažu psiholozi. Distancirajte se od takvih ljudi, čak i ako to znači da date otkaz ili raskinete vezu. Prema drugima se odnosite sa istom ljubaznošću, tolerancijom i poštovanjem kakve biste volele da oni pokazuju prema vama i, uz malo sreće, počeće da slede vaš primer.

Mislite pozitivno

Izreka da čašu treba posmatrati kao polupunu umesto kao polupraznu jeste kliše, ali to je zaista jako važno. Ako uvek očekujete najgore, vi samo pogoršavate stvari. „Mozak je stalno preokupiran mislima. Pa, ako se uvek opterećujete negativnim mislima, vaš mozak nastavlja u istom pravcu, pri čemu niste ni svesne štete koju time činite“, kažu stručnjaci.

Kako to postići: „Način na koji reagujete na probleme je kombinacija mehanizama proisteklih iz prošlih iskustava i onih naučenih tokom odrastanja“, tvrde psiholozi. „Ako je u vašoj porodici preovlađujući način reagovanja na probleme onaj u stilu ‘Takve smo mi sreće’, možda ste i vi usvojile taj negativan način razmišljanja.“ Ali to što ste oduvek igrale ulogu žrtve ne znači da ne možete to da promenite. „Većina stvari u životu ima i svoju pozitivnu stranu. Možda niste dobile posao, ali ste zahvaljujući tome otišle na put i upoznale neke nove ljude. Uvek tražite pozitivne strane.“ Ne znate kako da pokrenete pozitivne vibracije? Psiholozi savetuju da živite u sadašnjosti umesto da brinete zbog prošlosti - ili budućnosti. „Ako se usredsredite na zadovoljstvo koje vam pruža posao ili veza, sada i ovde (umesto da razmišljate o prošlosti) - ispuniće vas pozitivna energija.“

Rešavajte sukobe

Sukobi su neizbežni, zato umesto da im dopustite da vam pokvare život, ignorišući ih ili puštajući da eskaliraju, naučite da ih razrešavate. Veze sa ljudima nam u slučaju emotivnih problema služe kao zaštita. Osamljivanje podstiče depresivna osećanja, zato je važno održavati veze sa ljudima, čak i ako nam je prva reakcija da se povučemo. „Ako imate poteškoća u odnosu sa ljudima, prvo se pozabavite sopstvenim problemima“, kažu terapeuti. Vidite da li je problem u vama i vašim osećanjima ili u samom odnosu sa nekim.

Kako to postići: Razrešavati sukob znači slušati, komunicirati, sagledati stvar iz perspektive drugih, držati negativne emocije pod kontrolom i rešavati probleme. Od pomoći je već i ako u raspravi objasnite svoje stanovište. Oslobodite se ideje da drugi moraju da shvate da su se ogrešili o vas i probajte da im priđete sa empatijom. „Pokušajte da razumete kroz šta ta osoba prolazi i zašto reaguje na određeni način“, savetuju psiholozi. „Tako kada otvorite problematičnu temu nećete delovati agresivno ili defanzivno.“ Često nema ni potrebe za sukobljava njem, što je lako uvideti ako se potrudite da stvari ne doživljavate lično. Ono što želite je da iz cele priče oboje izađete kao pobednici - a da biste to postigli, potrebno je da prihvatite da se razlikujete i pronađete zajednički jezik.

Menjajte stvari

Kada imamo neki problem, prolazimo kroz pet različitih emotivnih faza - razumevanje ovih faza će vam pomoći da menjate stvari, i to nabolje.

Izbegavanje. Prosto ne želite da razmišljate o problemu, pa se ni ne trudite ozbiljno u tom pravcu. Često okrivljujete druge ili okolnosti za to što niste u mogućnosti da se pozabavite problemom („Nemam vremena za vežbanje“).

Razmišljanje. Postajete svesnije problema, promišljajući ga i odmeravajući argumente za i protiv (ova faza može biti dugotrajna).

Odluka. Sada ste uvereni da treba nešto da menjate i pravite konkretne planove. („Počev od ponedeljka, svaki drugi dan ću da idem u šetnju.“)

Akcija. Počinjete da sprovodite promene (u ponedeljak, kao što ste i isplanirale, počinjete sa šetnjama).

Istrajnost. Držite se plana. Koliko ćete biti istrajne u velikoj meri zavisi od toga koliko je čvrsta vaša odluka i koliko je sam plan izvodljiv.

Uradi-sama trikovi za podizanje raspoloženja

Meditirajte

Pomaže u opuštanju i pronalaženju unutrašnjeg mira.

Vežbajte

Pola sata vežbanja tri puta nedeljno će vas oraspoložiti, podići vam energetski nivo, delovati podsticajno na lučenje „supstanci dobrog raspoloženja“ i popraviti doživljaj samih sebe, kažu fitnes treneri.

Zdravo se hranite

Uravnotežena ishrana doprinosi dobrom raspoloženju. U tom smislu su korisni vitamin B, folna kiselina (agrumi, mahunarke i zeleno lisnato povrće), kao i omega-3 masne kiseline (riba, morski plodovi i koštunjavo voće).

Pronađite šta vas čini srećnom

Razmišljanje o stvarima koje vas čine srećnom pokreće u mozgu talas dobrih vibracija, tvrde psiholozi.

Programirajte vreme buđenja

Svakog dana se budite u isto vreme, čak i vikendom. „Izležavanje do podne ili do 1 loše utiče na raspoloženje, jer vam je telo duže neaktivno“, kažu terapeuti.