Autor: Tamara Veličković

A šta kada dođe do njegovog poremećaja, koji su najčešći uzroci i simptomi i kakav je tok terapije za Cosmo govori doc. dr Sanja Krejović Trivić.

„Tek kada ostanemo bez dobrog glasa, postajemo svesni značaja koji on ima za kvalitet života“ - definitivno je rečenica na koju velika većina nas nikada nije ni pomislila.

Fonijatrija, kao moderna grana medicine i uža specijalnost otorinolaringologije, bavi se upravo prevencijom, dijagnostikom i terapijom poremećaja glasa i govora, a u širem smislu posebno problemima poremećaja komunikacije. Iako se o nastanku glasa i njegovom poremećaju govorilo još u antičkoj Grčkoj gde se izuzetno cenila govornička veština, odnosno besedništvo, tzv. oratorstvo, fonijatrija kao nezavisna medicinska i naučna disciplina dobija na značaju tek 1905. Ipak, danas u svetu postoji samo nekoliko stotina fonijatara, dok se u Srbiji ovom modernom granom medicine bavi samo desetak specijalista.

Zbog čega većina ljudi nije čula za ovu profesiju iako su od strane svojih lekara upućeni na fonijatrijski pregled ne znajući da imaju poremećaj glasa, koji su najčešći uzroci postojanja ovog problema, kako izgledaju terapije, ali i koji su rezultati lečenja otkriva doc. dr Sanja Krejović Trivić, lekar specijalista otorinolaringologije i supspecijalista fonijatrije, koja gotovo punih 20 godina radi na Klinici za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

- Fonijatrijski pacijenti su svi oni koji imaju problem sa glasom, a nekada i sa disanjem i gutanjem, od dece pa do najstarijih. Pre svega to su vokalni profesionalci kojima je glas sredstvo za rad: glumci, pevači, profesori, voditelji, novinari, menadžeri... Nažalost, imamo sve više onkoloških pacijenata. Gubitak glasa, kao najsavršenijeg vida komunikacije, predstavlja pravi hendikep za sve ljude, a naročito za vokalne profesionalce. Tek kada ostanemo bez dobrog glasa postajemo svesni značaja koji on ima za kvalitet života - kaže dr Sanja Krejović Trivić koja je ujedno i član Unije evropskih fonijatara.

Poremećaj verbalne komunikacije

Kako je promuklost osnovna dijagnoza zbog koje se pacijent upućuje na fonijatrijski pregled, dr Sanja ukazuje na to šta tačno podrazumeva poremećaj komunikacije i sa kojim drugim poremećajima se možemo susresti.

- Humana komunikacija je socijalna interakcija razmene informacija, koja može biti verbalna - govor - ili neverbalna - gestikulacija. Poremećaj verbalne komunikacije predstavlja poremećaj glasa i govora, jezika i sluha, u meri u kojoj poremećaji sluha utiču na glas, govor i jezik. Preduslov za dobar glas je dobar sluh. Do gubitka glasa može doći posle nekih stresnih situacija, kada možemo „vratiti“ glas pacijentu ukoliko je samo psihogene prirode. Neke neurološke bolesti takođe mogu dovesti do poremećaja glasa i govora, a može nastati i posle nekih operacija (štitne žlezde, karotida, pluća) kada dođe do paralize grkljana - objašnjava dr Sanja Krejović Trivić i dodaje:

- Promuklost je najčešće uzrokovana hroničnim zapaljenskim promenama koje nastaju u grkljanu zbog pušenja, što može dovesti do nastanka najozbiljnije bolesti - raka grkljana! Glavni faktori rizika za nastanak karcinoma grkljana su pušenje i zloupotreba alkohola. Faktori koji mogu uticati na glas su i loši mikroklimatski uslovi, alergijske manifestacije, gorušica, kašalj, oštećenje sluha... Promuklost može biti posledica preterane upotrebe glasa, njegove nepravilne upotrebe ili zloupotrebe, a na njega  utiče sve što se dešava sa našim organizmom, na fizičkom i psihičkom nivou.

Holistički pristup

Fonijatrija je relativno mlada grana medicine, koja u našoj zemlji nije dovoljno popularizovana i samim tim je mali broj ljudi upućen u njenu profesiju.

- Vokalni profesionalci su uglavnom upoznati sa benefitima fonijatrije, a dešava se da i drugi lekari nisu dovoljno upućeni u ovu oblast. U svetu postoji nekoliko stotina fonijatara, što je veoma malo u odnosu na populaciju.  Fonijatrija ima svoje specifičnosti jer zahteva holistički pristup pacijentu. Potrebno je biti dobar psiholog, a značajno je i muzičko obrazovanje (koje neki od nas imaju) jer na osnovu boje glasa možemo da prepoznamo o kom poremećaju se radi. Popularizacija fonijatrije je veoma bitna da bi se ljudi informisali o njenim mogućnostima - ističe dr Sanja Krejović Trivić.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...