Seansa kod psihologa

Kod psihologa možete otići po savet, smernicu, razgovor o nekom problemu ili nedoumici. Psiholozi kažu da ih mladi posećuju više nego ikada, ali i da postoji strah od osude društva ako se za to sazna pa se sa problemima najteže nose između 16. i 22. godine života. Prve ljubavi, izostajanje podrške porodice, društva - sve to dovodi do toga da se osoba povuče u sebe kada psiholozi savetuju terapiju koja osim rešavanja trenutnog problema pomaže i da se osoba nauči samostalnom rešavanju teškoća u kojima se nađe. Uprkos popularnom uverenju, psiholozi ne umeju da čitaju misli, već raspolažu informacijama koje im daju klijenti kako verbalnom, tako i neverbalnom komunikacijom.

Ljiljana Mikić, diplomirani psiholog, daje opis svog zanimanja i navodi da je osposobljena za rad pre svega sa zdravim ljudima i ne propisuje lekove.

- Psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze, već pružaju psihološku podršku, savetovanje i po potrebi vrše psihološko testiranje. Smatra se da uz pravovremenu dijagnostiku i pažljiv izbor terapijskih metoda, u relativno kratkom periodu, osobe koje se jave za pomoć mogu očekivati, pa sigurno, poboljšanje. Depresija spada među najrasprostranjenija oboljenja današnjice, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije do 2020. godine biće i vodeća. Depresija nije slabost, depresija je bolest koja može i mora da se leči - ističe Ljiljana. - Problem nastaje kada osoba nije svesna da svojim mislima dovodi sebe do depresije i održava depresivne misli sve dok stanje ne postane hronično. Depresiju kao poremećaj ne treba mešati sa depresivnim epizodama kojoj su skloni svi ljudi i koja se može javiti kada se osobi u životu desi nešto loše ili još češće kada joj se iznenada desi nekoliko loših događaja koji uzdrmaju njenu stabilnost. Depresivna epizoda je prolazna i iz nje se izlazi spontano, za razliku od depresije koja je stanje koje traje duže od šest nedelja - dodaje ona. 

Seansa kod psihijatra

Ograničene mogućnosti za zaposlenje i osamostaljivanje često ostavljaju prostor za nedoumice i potrebu mladih da se obrate psihijatru. Za svoje stanje često krive druge, a stepen psihičkog zdravlja određen je sposobnošću pronalaženja rešenja, kao i dobroga u svemu.

- Kod psihijatra dolaze oni koji sebe smatraju odraslima da zatraže savet i rade na svojoj ličnosti u smislu da se osećaju bolje u vlastitoj koži, a nekada dođu samo po lek jer to smatraju najbezbolnijom metodom - ističe psihijatar dr Dragana Zorić. 

Princip lečenja kod psihijatra je celovit jer se ljudima pomaže i psihoterapijom. Nekada je lekovit razgovor, nekada je potreban i medikament, a najbolje je kada pacijent dobije pomoć koju smatra najdelotvornijom.

- Osobe koje su u kandžama depresije laicima izgledaju razmaženo pa ih savetuju da se trgnu i prestanu da izigravaju bespomoćnost. Nedovoljna informisanost i stav o depresiji kao ličnoj slabosti često ostavljaju prostor za ovakvu ideju, a što se tiče razlike između depresije i depresivne epizode - osnovna je u dužini trajanja. Ideje samooptuživanja i pesimističke misli su sadržaj koji se ponavlja i koji ume da zavede osobu čak i na put bez povratka - upozorava dr Zorić.

Statistika kaže da svaki četvrti čovek bar jednom u životu ima potrebu za profesionalnom pomoći. Nije sramota potražiti stručno mišljenje, a najveća greška koju možete da napravite jeste da trpite tegobe.