Na pitanja ko su onda te mlade žene koje dolaze kod psihoterapeuta i kako prepoznajemo depresiju odgovore daje psiholog i psihoterapeut Nađa Živković Nikitin. Ona kroz primer svoje klijentkinje Marije, koja je samo za Cosmopolitan odlučila da otkrije svoju priču, objasnila kako funkcioniše psihoterapija. Ovo je njena priča: Marija ima 25 godina, završava fakultet koji je sama odabrala, ima dečka, prijatelje i dobre odnose sa roditeljima. Marija se u poslednje vreme oseća loše, pati od nesanice i ne ustaje joj se iz kreveta. Ponekad joj se čini da je život izgubio smisao i sve je manje motivisana za bilo kakve socijalne aktivnosti i stvari u kojima je uživala. Nedeljama se oseća bezvoljno, plače bez razloga, ima problema sa apetitom i oseća bezrazložni strah. Spolja gledano, Marija nema razloga da se oseća bez veze, ali često u društvu ume da odglumi da je sve u redu dok ne ostane sama kada se ne oseća OK. Shvativši da joj nije dobro, odlučuje se da o svojim osećanjima razgovara sa najboljom drugaricom i dečkom, ali njihovi komentari da je razmažena i da traži izgovor da bude u centru pažnje čine je još nesrećnijom. Tada je počela da se povlači u sebe i izbegava kontakte sa ljudima i jednog sunčanog dana, baš kada je pomislila da je bolje, doživela je panični napad. Lupanje srca, gušenje i težina u stomaku dočekali su je u redu u supermarketu dok su joj misli lutale prema fakultetu i budućnosti koja se od nje očekuje. To je bio trenutak kada je shvatila, pa i po cenu da to krije od svih, potrebna joj je stručna pomoć.

Nakon odluke da ode na psihoterapiju njen život počeo je da se vraća na kolosek, a kako izgledaju ove seanse i na koji način je tačno pomogla Mariji govori psiholog i psihoterapeut Nađa Živković Nikitin. 

- Psihoterapija nam je potrebna kada nismo sigurni šta nam se dešava, a rešava psihičke tegobe ili probleme razvoja ličnosti. Njen cilj je lečenje psihološkim sredstvima - razgovorom, u kome učestvuju klijent i posebno obučeni stručnjak - psihoterapeut. Važno je razumeti da je depresija više od poremećaja raspoloženja jer utiče na celokupan organizam i neće proći sama od sebe. Klijentima treba dati bezuslovnu podršku, imati neosuđujući stav i obratiti pažnju na one aspekte života koji nisu tako očigledni. Potrebno je da mi veruju i da se osećaju sigurno dok razgovaraju o stvarima koje ih muče. Dobra vest u ovom slučaju je ta da je Marija potražila pomoć, a to je već pola oporavka jer znači da je spremna da sarađuje i bude izlečena - kaže Nađa.

Tipovi depresije

Za početak je potrebno da se utvrdi da li se radi o depresivnoj epizodi (situacionoj depresiji) ili o depresivnom poremećaju (kliničkoj depresiji). Iako se aspekti ovih vrsta depresije razlikuju, to ne znači da je jedna „prava“, a druga nije. Obe predstavljaju lični izazov i umeju da budu jednako bolne pa je od izuzetne važnosti napraviti razliku od koje zavisi vrsta neophodne intervencije. Depresivnu epizodu karakteriše postojanje okidača, odnosno nekog traumatskog događaja ili važne životne promene. To može biti smrt bliske osobe, razvod, saobraćajna nesreća, ali čak i neke naizgled lepe promene u životu kao što su novi posao, završetak studija, udaja, planiranje porodice itd. Simptomi situacione depresije uključuju tugu, probleme sa spavanjem, nekontrolisano plakanje, gubitak volje, motivacije, koncentracije, anksioznost, povlačenje u sebe. Ovi simptomi najčešće se javljaju u roku od 90 dana u odnosu na traumatičan događaj. 

Sa druge strane, klinička depresija je klasifikovana kao poremećaj raspoloženja i uključuje promene u mozgu koje osoba oseća u periodu od dve nedelje, svakog ili gotovo svakog dana. Ovi simptomi uključuju depresivno raspoloženje, iritabilnost ili nervozu creva, značajan gubitak osećaja zadovoljstva, promene u apetitu, umor, poremećaj spavanja i opšti gubitak energije. Neke osobe sa kliničkom depresijom imaju i halucinacije ili iluzije, a to se ne dešava ljudima u situacionoj depresiji. 

- S obzirom na ono što sam čula od Marije, počeću od toga da je njena depresija epizodne prirode i da postoje konkretne metode kojima mogu da joj olakšam svakodnevicu. Za početak pričamo o dnevnom ritmu i o tome šta bi mogla da promeni, od ustajanja do ishrane i vođenja dnevnika svojih osećanja koji će joj pomoći da bude svesna eventualnih okidača paničnih napada jer mnogi strahovi dolaze od nepoznatog. Neophodno je i da započne priču o svom odrastanju, vezi sa roditeljima, bliskim ljudima, a broj seansi zavisiće samo od nje i prihvatanja sopstvene odgovornosti -  zaključuje Nađa.

Ako niste sigurni kome da se obratite za pomoć, a bojite se da patite od depresije kao i Marija, pored psihoterapeuta, na raspolaganju su vam i ostali stručnjaci za mentalno zdravlje koji pružaju dijagnostičke ili terapijske usluge. Depresija je zdravstveni poremećaj koji često pogađa mlade, pa na ista pitanja o ovoj bolesti odgovaraju i psiholog i psihijatar i za Cosmo objašnjavaju razlike u pristupu i lečenju.

Nastavak na sledećoj strani...