Veliki broj žena susreo se sa određenim smetnjama ili poremećajima koji su povezani sa menstrualnim ciklusom, a na tom popisu mogućih problema je i oligomenoreja. Kako nam je objasnila ginekološkinja Jasenka Grujić, radi se o stanju koje karakterišu retke menstruacije. Oligomenoreja se javlja kod žena reproduktivne dobi. Manja odstupanja u razmaku između menstruacija su normalna (menstrualna krvarenja obično nastupaju u razmacima od 21 do 35 dana), ali ako su razmaci duži od 35 dana, može se postaviti dijagnoza oligomenoreje, kaže doktorka Grujić.

Uzroci stanja

Kada su u pitanju uzroci oligomenoreje, oni mogu biti razni. Jedan od češćih uzroka je poremećaj hranjenja, bilo da se radi o anoreksiji, tj. stanju koje karakteriše odbijanje uzimanja hrane praćeno premalom telesnom masom ili bulimiji, stanju koje karakteriše prejedanje uz namerno povraćanje. Oba stanja imaju psihološku pozadinu. Zbog hormona koji se stvaraju u masnom tkivu, žene s preterano velikom ili suviše malom telesnom masom mogu imati oligomenoreju.

Nadalje oligomenoreja je povezana i sa bolestima poput dijabetesa tj. stanja poremećenog metabolizma glukoze i periferne rezistencije na insulin. Takvi poremećaji viđaju se i u stanjima s povišenim nivoom muških hormona poput sindroma policističnih jajnika. Uz bolesti štitne žlezde često se viđa oligomenoreja. Oligomenoreja se redovno javlja i kod žena s povišenim nivoom hormona hipofize prolaktina (hiperprolaktinemija). Kod adolescentkinja i kod predmenopauzalnih žena viđa se oligomenoreja zbog neredovnih/retkih ovulacija. Oligomenoreju viđamo i kod žena koje se intenzivno bave sportom, objašnjava ginekološkinja.

Lečenje oligomenoreje

Ginekolozi dijagnozu oligomenoreje postavljaju nakon temeljnog razgovora s pacijentkinjom, ultrazvučnim pregledom jajnika i hormonalnim i drugim laboratorijskim analizama. Lečenje, odnosno dužina trajanja ovog stanja zavisi od primarnog uzroka. Uz neke bolesti oligomenoreja može biti trajno stanje, npr. kod žena s teškim oblicima dijabetesa, no i kod njih, uz dobro regulisanu bolest, menstruacije postanu redovnije. Dakle uspešnost lečenja zavisi od uzroka oligomenoreje tj. lečenju tog uzroka. Ukoliko ginekološkim pregledom ustanovimo promene (naročito sluznice u unutrašnjosti maternice), lečenje se vrši onim hormonom koji nedostaje, a to je progesteron.

One pacijentkinje koje imaju povišen nivo muških hormona (androgena), najčešće uz sindrom policističnih jajnika, lečimo kombinovanim hormonalnim preparatima koji mogu sniziti povišene androgene, rekla nam je ginekološkinja. Govoreći o uticaju ovog stanja na plodnost žene, doktorka je rekla da se ženi koja ne može zatrudneti, a pokaže se da je uzrok nemogućnosti trudnoće izostanak ovulacije, daju lekovi koji mogu podstaknuti ovulaciju. Ginekološkinja je naglasila i da oligomenoreja najčešće nije ozbiljan poremećaj, kao i da se vrlo uspešno leči hormonima.

Bitno je paziti

Oligomenoreja međutim može biti simptom raznih drugih bolesti i stanja koja oligomenoreju i uzrokuju pa ta stanja valja primarno lečiti. Kod žena koje imaju manje od 4 menstruacije godišnje mora se pristupiti lečenju zbog rizika nastanka patoloških oboljenja sluznice u materici (endometrija) i zloćudne bolesti endometrija, objasnila je Grujić.

Na kraju rekla je da se mladim devojkama koje imaju ovo stanje, a seksualno su aktivne, svakako preporučuju sigurne metode zaštite od neželjene trudnoće pa im vrlo često propisuju hormonske kontraceptivne pilule. Naime kod onih s oligomenorejom ovulacija je moguća, ali je ženi vrlo teško odrediti kada do nje dolazi pa kod njih tzv. prirodne metode zaštite koje uključuju određivanje plodnih dana, nisu pouzdane, objasnila je doktorka.

Izvor: Zadovoljna.hr/Cosmopolitan.rs