Muzika nam pomaže da životu damo smisao i daje nam emotivno olakšanje, reči su muzičkog terapeuta Lize Mekdonald. A ovo je mesto na kome ćemo diskutovati zašto terapija muzikom - jednom od najmalađih medicinskih pristupa, kao i pomoćnim sredstvom u psihoanalizi - može biti za vas.

Kako mislite muzika?

Drhtavica i naježena koža dok slušate muziku utvrđeni su kao način koji dovodi do otpuštanja dopamina, kaže Kobi Svart sa University of Pretoria’s Department of Music. Dopamin funkcioniše po sistemu zadovoljstvo - nagrada i obično se aktivira tokom jela, seksa i pod dejstvom određenih lekova. Muzika je akustični stimulans sa istim efektom. „Svi imamo muzičke veštine i instinkte“, objašnjava Mekdonald. „Pomislite samo na sve te muzičke elemente - ton, visinu tona, tempo i jačinu - našeg vokalnog izražavanja poput smejanja, uzvikivanja, plakanja i govora.“ Zbog toga se muzika često i koristi kao disciplina kliničke psihologije. Terapija muzikom je primena različitih muzičkih tehnika - od komponovanja do improvizacije - za upravljanje mentalnim zdravljem. „Na sesiji muzičke terapije, terapeut će koristi muziku da bi obezbedio siguran prostor za neverbalne emocije“, kaže Mekdonald. „Ovo je slično onome što se dešava verbalno na terapiji kod psihoterapeuta.“

Kako funkcioniše?

„Terapeuti koje bave brigom o mentalnom zdravlju uz pomoć muzike nailaze na sve više ljudi koji su zainteresovani za jedan vid terapije u kome se zaobilazi racionalno razmišljanje. To je razlog zašto je ovaj kreativan pristup GIM (Guided Imagery and Music), i moćna terapija, usmeren na muziku i slike veoma efikasan“, kaže Svort.Muzikoterapija takođe može imati objašnjenje na to kako muzika zaista utiče na mozak. Muzika je fenomen koji podstiče rad najznačajnijih delova nervnog sistema, što znači da je mozak kompletno angažovan i aktivan“, kaže Mekdonald.

„Muzika je sistem u kome se vibracije prevode u zvuk, koji dalje formira novi oblik i strukturu poput jedne pesme. Posedujemo emocionalni, psihički i fizički odgovor na ove forme i pridajemo im značenje.“ Kroz improvizaciju, komponovanje, analizu teksta, pokret i slušanje muzike vi u stvari komunicirate o tome kako se osećate i pružate terapeutu uvid u svoje emocionalno stanje. Terapeuti koji leče muzikom naučeni su da osluškuju muzikalna, emocionalna i relaciona svojstva i pronađu u kakvoj su vezi sa pacijentom.

Da li je efikasna?

Karen Dekok, muzički terapeut, kaže: „Urođene reakcije na muziku postoje kod svih ljudi. Svi reagujemo na ritam, melodiju i harmoniju, bez obzira na fizičku ili mentalnu nesposobnost, povredu ili bolest.“

Organizacija Cochrane Library uradila je devet studija o efektima koje muzikoterapija proizvodi i to na osnovu reakcija više od 400 ljudi. Studije porede muzikoterapiju sa klasičnom psihoterapijom i prave razliku između dva pravca muzikoterapije: aktivne (u kojoj se peva ili svira) i pasivne (u kojoj se muzika sluša). Zaključak? Muzikoterapija kombinovana sa psihoterapijom je efektnija od psihoterapije same za sebe. „Terapija muzikom se čini kao dobar način koji smanjuje simptome depresije i anksioznost i pomaže u poboljšanju funkcionalnosti u poslu, fizičkim aktivnostima i vezama sa drugim osobama)“, navode studije.

Nastavak na sledećoj strani...