Prema (svetskoj) statistici, gotovo 30 odsto ljudi oseća zavist prema svojim prijateljima, kolegama, članovima porodice ili komšijama. Više od 40 odsto njih izbegava da razmišlja o onome što nemaju, a svaki sedmi čovek svedoči da je pod stresom jer se neprestano trudi da održi korak sa drugima.

Danijela je, recimo, finansijski konsultant, ima 27 godina i odličan posao, dečka koji je voli i ormar pun predivne odeće... Kao i sasvim dovoljan broj cipela da podmiri ceo jedan razred. Ali, smori se svaki put kada misli o Ani, stjuardesi koja je proputovala pola sveta, sačuvavši novca dovoljno da kupi stan, dok je u malu crnu knjižicu upisala brojeve prilično dobrih frajera sa najrazličitijih kontinenata. Pri tom, ne mislimo na brojeve telefona. Odjednom, Danijelina dostignuća deluju poprilično dosadno.

I ona nije jedina koja se ponekad oseća tako. Statistika pokazuje da čak 30 odsto ljudi razmišlja o onome što nemaju, dok se svaki sedmi čovek trudi da održi korak sa drugima.

OCD

- Obsessive comparison disorder, odnosno poremećaj opsesivnog poređenja, termin je koji označava snažnu potrebu čoveka da se stalno poredi sa drugima, što za rezultat ima produkciju iracionalnih misli koje nas mogu uvesti u depresivnost, anksioznost, bes na sebe ili druge, osećanje krivice, stid, zavist... Ili nas motivisati na preterano trošenje novca na stvari koje nam nisu neophodne, kako bismo imali isto što i drugi sa kojima se poredimo i time potvrdili svoju vrednost kao ljudskog bića - objašnjava Nikolina Matijević, master psiholog i REBT savetnik iz psihološkog savetovališta Psihohelp u Novom Sadu.

Osoba koja pati od ovog poremećaja može izgubiti kontrolu nad svojim ponašanjem, zloupotrebljavati alkohol, lekove, psihoaktivne supstance, povlačiti se u sebe, biti verbalno agresivna ili se samokažnjavati na razne načine.

- Nisu retke i razne psihosomatske tegobe. Neprestano poređenje sa drugima oduzima nam kreativnost da izgradimo sopstveni životni put, neophodnu energiju da planirano sprovedemo u delo i preko potreban unutrašnji mir“ - kaže Matijević.

Zdrava i ne tako zdrava... zavist

Pa, šta je to što prouzrokuje ovaj ogroman haos i stres? Dok smo u nekim ranijim vremenima morali da čekamo desetogodišnjicu mature kako bismo videli šta naši drugari rade i koliko je ko uspešan, danas na društvenim mrežama imamo odličan pogled 24/7. Po Fejsbuk statusima, Tviter umotvorinama i Instagram slikama možemo da vidimo druge širom otvorenih očiju. Ovaj konstantan striming je prvi okidač koji nas pokreće da razmotrimo i sopstveni lifestyle.

- Zavist osećamo kada procenjujemo da druga osoba ili ne zaslužuje željenu vrednost, ili da mi polažemo jednako ili još veće pravo na nju. Značajno je napraviti razliku između zdrave i nezdrave zavisti. Zdrava zavist je svakodnevna pojava kod svih nas i ima konstruktivan karakter jer nam pomaže da, upoređujući se sa drugima, prepoznamo i preispitamo svoje neostvarene želje, te nas dalje motiviše da ih ostvarimo, ne ugrožavajući pri tom druge. Nezdrava se ogleda u omalovažavanju osobe kojoj se zavidi ili predmeta svoje želje, te u težnji da se druga osoba liši dobrog zbog koga se zavidi, da se ono pokvari ili uništi. Na taj način bismo željeni predmet prisvojili za sebe ili bismo se zadovoljili jednakošću jer ga više niko ne poseduje, čime bismo neutralizovali doživljaj inferiornosti koji se nalazi u korenu zavisti - objašnjava Nikolina.

Ja, jedinstvena

Ono što Danijela ne zna, a mi smo uspeli da saznamo, jeste da je Ana oduvek htela stabilnu vezu i posao, život jedne bankarke u kojem bi mogla da se smiri i konačno shvati ko je i šta je u životu. Sva putovanja bi zamenila za samo jedan Danijelin san, jer se i ne seća kada se dobro naspavala. Danijela ni sama ne vidi, a priznala nam je, kako bi uopšte mogla da se uklopi u Anin tempo, ali to zanemaruje činjenicom da je Ana toliko cool, čak i u očima njenog dečka.

Oh da, mi smo društvo komparativnih džankija koji se neprestano opterećuju time šta drugi misle, kako nas vide i da li smo mi bolji od njih. Zar nije to prvi razlog zbog koga želimo da pokažemo nove cipele vrednije i od naše plate? I umesto da se fokusiramo na sebe, mi konstantno žudimo za tuđim željama, tuđim životima, tuđim slikama na FB-u...

- Važno je okrenuti se ka sebi, upoznati sebe, svoje karakteristike, potencijale i snage, ali i slabosti i ograničenja. Važno je pažljivo izanalizirati sopstvenu ličnost, saslušati svoje potrebe, želje, ciljeve, izgraditi snove, težiti onome što nas autentično čini zadovoljnim i ispunjenim pojedincima, i na osnovu tih dragocenih uvida formirati svoju unikatnu i neponovljivu životnu priču. Jer, ako mi budemo živeli tuđ život, ko će da živi naš? Niko drugi ne može bolje živeti naš sopstveni život od nas samih. Zapamtite da vi niste oni. Oni nisu vi. I samo za trenutak biće opravdano da se poredimo sa materijalnim stvarima, pa tako znamo da nije slučajno što original i unikat vredi mnogo više od pukih štancovanih kopija - napominje Nikolina. I neka bude tako!

Kako se rešiti zavisti

Psiholog i REBT savetnik Nikolina Matijević otkriva 6 trikova da se rešite zavisti.

1. Amovi konjima pomažu da ostanu fokusirani na sopstveni uspeh na trci, tako da ne mogu da se porede sa ostalim takmičarima, što im čuva koncentraciju i energiju. Figurativno, stavite i vi sebi jedan. Prekinite sa čitanjem statusa i gledanjem slika na socijalnim mrežama ili praćenjem reality emisija i time uštedite energiju koju onda možete usmeriti na sebe.

2. Slavite male i velike uspehe. Uspeh nije samo ostvarenje konačnog cilja. Uspeh je i svaki maleni korak. Pohvalite sebe i za svakodnevne uspehe, kao što je lepo aranžiran sto ili kućni pedikir. Ali, težite i većim značajnijim ciljevima u skladu sa svojim mogućnostima. Ne prekorevajte sebe zbog grešaka koje ste napravili. Zapamtite da niko nije savršen i da je i vama dopušteno da pogrešite.

3. Prepoznajte da je svačiji život jedinstven. Besmisleno je žudeti za nečim što nemate, samo zato što to ima vaš prijatelj, jer i kada to dostignete, može se lako desiti da to nije najbolji izbor za vas. Neko će uvek imati veće grudi, platu ili kuću. Uživajte u zabavi koja traje na vašem brodu, umesto da se davite u naporima da doplivate do tuđeg.

4. Dobro se dobrim vraća kad-tad. Promenite orijentaciju prema ljudima u svom okruženju. Budite pozitivni i prijatni prema njima. Želite im dobro, pomozite im u nevolji, umesto da budete zavidni na sve ono što su postigli. Možda će i vama zatrebati saveznik na svom bojnom polju.

5. Budite svoja najbolja verzija sebe. Ponekad je poželjno porediti se sa drugima i uzimati ih kao reper za uspeh. I deca i odrasli uče ugledajući se na uzore. Ipak, ne zaboravite da treba da kreirate sopstvenu stazu, a ne da trčite po tuđoj. Da li su vaše želje zaista vaša lična konstrukcija ili su rezultat poređenja i takmičenja sa drugima?

6. Budite realni u ocenjivanju drugih. Niti je kod drugih sirće slađe, niti je trava zelenija. Svi smo satkani od vrlina i mana, a naši životi od uspeha i neuspeha, uspona i padova. Svi smo različiti i sve je relativno. Životna trka je duga i neizvesna, a svi smo mi ponekad ispred, ponekad iza drugih učesnika pri čemu je najvažnije da sebe u potpunosti bezuslovno prihvatimo.

Tekst: Marija Radojković