Najizvikanije grčko ostrvo, Santorini, ne nazivaju uzalud crnim biserom Egejskog mora. Na mitskoj Atlantidi, gledajući sunce koje zalazi za vulkan i mesec kako izranja iz mora, zaboravićete odakle ste došli i prepustiti se neponovljivoj romantici mesta na kome, kako priča kaže, svako pronađe pravu ljubav.

LEGENDE

O živopisnom Santoriniju ispredaju se brojne legende. Jedna od najstarijih kaže da se upravo na ovom ostrvu rodio grčki bog vetra Eol, a kako meltemi ovde ne prestaje da duva, tokom vrelih letnjih dana posetioci imaju utisak da je u ostrvo uperen veliki fen. 

Santorini je najjužnije ostrvo grčkih Kiklada, i ako se izuzme 63 kilometra južniji Krit, najbliži je Africi, pa ovakvi klimatski uslovi ne treba da čude. Zbog sušne sredozemne klime, vegetacija je ovde veoma oskudna, a tokom vrelih letnjih meseci veoma je malo zelenila. Na ostrvu uspeva vinova loza, pistaći, nešto malo maslina, kaktusi i za naše pojmove neobično sitno povrće - minijaturne, preslatke lubenice, beli patlidžan i čeri paradajz. Turiste svakako raduje podatak da od maja do oktobra kiša ne pada gotovo nikada, dok je tokom ostalog dela godine svakodnevna pojava. Sezona na ostrvu počinje već u aprilu, kada ga osvajaju Skandinavci, a najprijatnije u ovom tokom leta prenaseljenom raju jeste tokom juna i septembra.

Kao i većina popularnih turističkih destinacija, i Santorini ima aerodrom, ali je pravi doživljaj na ostrvo stići brodom i videti ga sa pučine, u punoj lepoti. Ukoliko dolazite nekim od večernjih feribota iz Soluna ili Atine, posle noći na brodu iskusićete prvo neopisiv izlazak sunca koje izranja direktno iz mora, a potom će vam se pred očima ukazati veličanstvena crna stena potpuno belog vrha. Ono što izdaleka izgleda kao snegom pokrivena planina pretvoriće se posle desetak minuta vožnje u ostrvo čiji vrh krase pitoreskne kikladske kućice i crkve s plavim kupolama, zbog kojih se razglednice iz ovog dela sveta izuzetno cene.

Druga, veoma rasprostranjena legenda kaže da je upravo Santorini, ili Fira/Tira, kako Grci zovu ostrvo, mitska Atlantida iz poznate Platonove parabole. Vulkan, koji je glavna turistička atrakcija ovog mesta, potopio je u 16. veku pre nove ere veliki deo ostrva, koje je tada i dobilo oblik polumeseca. Mnogi smatraju da je ovaj događaj bio inspiracija za mit o Atlantidi, a vešti grčki domaćini ovu priču koriste da zabave svoje goste i privuku ih u što većem broju. 

VULKAN LJUBAVI

Istorija pak kaže da je serija jakih zemljotresa spasla stanovništvo pogibije, najavivši erupciju vulkana, o čemu svedoči i činjenica da arheolozi u ruševinama iz tog perioda nisu pronašli nijedno telo niti vredne predmete. Ova prirodna katastrofa glavni je krivac za propast minojske civilizacije, pošto je vulkanska aktivnost izazvala cunami koji je ozbiljno oštetio severnu obalu Krita i potpuno potopio moćnu minojsku flotu. 

U vekovima koji su sledili, ostrvom su gospodarili stari Grci, zatim Egipćani, Rimljani, Vizantinci, pa Mlečani, čije ime, Sveta Irina, odnosno Santorini, i danas nosi. U 16. veku osvojili su ga Turci, a Grci su ga ponovo zadobili tek početkom 19. veka. 

Bilo kako bilo, deo ostrva potonuo je u davnoj erupciji vulkana, a u poslednjem velikom zemljotresu, 1956. godine, srušeno je mnogo kuća na severnom delu ostrva. Uprkos i dalje aktivnom vulkanu, Santorini je u poslednjih sto godina zahvaljujući turizmu bukvalno procvetao, a na Kalderi, ostacima vulkanskog grotla, Grci su sagradili živopisne hotele, restorane, klubove i barove. Ovaj deo ostrva, koji popularno zovu i Sunset bulevar, proteže se od glavnog grada Fire do gradića Oja ili Ija, poznatog po velikom broju umetničkih galerija. Ukoliko se odlučite da sednete u bilo koji ugostiteljski objekat na ovom potezu, računajte na to da će vam preljubazni domaćini u cenu usluge masno zaračunati i jedinstveni prizor sunca koje zalazi za vulkan. 

Nastavak na sledećoj strani...