„Većina udatih žena poznata je svojim muževima, rodbini, prijateljima. Ja nisam oženjen takvom ženom“, kaže u svojoj biografiji Helenin muž, poznati holivudski producent, Dejvid Braun. „Moja žena poznata je u Pakistanu, Rusiji, Indoneziji, Kini, a ne bi me začudilo čak ni da Eskimi znaju za nju. Čak i danas, žene je pozdravljaju rečima ,Promenili ste mi život!’, u pozorištu, restoranu, avionu, na aerodromu… Sve je počelo bestselerom ,Seks i neudata devojka’ koji je 1963. protresao zemlju“, smatra Dejvid. Mi kažemo da je sve počelo još ranije: daleke 1922, u jeku najdublje depresije, negde u Arkanzasu.

Lansiranje

Malo je poznato da je tragedija u liftu lansirala Helen Gurli Braun. Imala je samo 10 godina kada je njen otac, učitelj Ira Gurli, poginuo. Ta smrt ostavila je Kleo Gurli i dve devojčice u teškim uslovima, tako da se Helen od malih nogu navikla na okrutne uslove materijalnog sveta. Kasnije će u svom bestseleru napisati: „Povremeno se vraćam kući kako bih ponovo proživela taj osećaj užasa!“ Iako ogorčena, majka je devojčice podsticala da misle svojom glavom i da same sebi budu najvažnije. „Još od desete godine shvatila sam da neću ispuniti očekivanje sveta da, uprkos ovakvoj startnoj poziciji, ostanem obična i siromašna!“

Kada je Helen imala 15 godina, njena sestra Meri obolela je od dečje paralize. Zbog nemogućnosti adekvatne lekarske brige, porodica se preselila u Los Anđeles, gde je Helen dobila mnogo bolje uslove za školovanje. I bila je najbolja. Ponekad, mislila je, tolike pohvale zbog uspeha u školi bile su samo jedan od majčinih načina da joj dokaže da lepota nije dovoljna i da je bolje da se devojčica uzda u svoju pamet. Mnogo godina kasnije, Helen će to tumačiti kao poruku da nije dovoljno lepa. I očigledno da nije bila nalik lepoticama šezdesetih, ali joj je upravo to, posvedočiće, dalo snagu da izgradi u sebi moć rasuđivanja koja će biti deo njenog šarma i sigurna ulaznica za uspeh.

Zbog nedostatka novca, Helen završava samo jedan semestar koledža u Teksasu. Upisuje kurs za sekretarice i daktilografkinje i trudi se da brzo nađe posao da bi pomagala majku i sestru. Pre nego što je postala urednica Cosma, Helen je promenila čak sedamnaest poslova. Jednostavno, čim bi dosegla maksimum uspeha i zarade, tražila je novi, bolje plaćeni izazov.

Devojka sa dobrim ukusom

Kao što nije bila mirna po pitanju poslova, Helen nije mirovala ni po pitanju veza. Nije joj padalo na pamet da se sa nekim ozbiljno zabavlja, a kamoli da se uda: očigledno je već tada nemirni duh terao Helen da preispita postojeće društvene standarde.

Majka se u jednom trenutku vratila sa sestrom u Arkanzas, a Helen je sa cimerkom ostala u Los Anđelesu. Taj period slobode smatra jednim od najvažnijih perioda za promenu koja se rađala. U pomenutoj knjizi Helen je jedno poglavlje posvetila pitanju afera sa kolegama i šefovima. Nije krila da ju je dobrih godinu dana u LA izdržavao upravo - njen šef. Ali, reći će, samo dok nije postao prenaporan i dok nisam morala da počnem da glumim orgazme. Ubrzo je odlučila da sebe više nikada ne dovede u takav položaj, iako je, priznaje, na svakom radnom mestu imala aferu barem sa jednim kolegom.

Zbog tih stavova Helen je u Americi tog doba, gde je bilo poželjno da se žena uda u ranim dvadesetim, bila u sukobu sa konzervativcima, ali i sa feministkinjama, koje su je osuđivale zbog tolikog insistiranja na seksu i ugađanju muškarcima.

Helen se priseća godina kada je sekretaricama bilo zabranjeno da koriste stepenice ili liftove rezervisane za muške direktore i klijente.  Uprkos takvim i drugim ograničenjima, ona je 1962. odlučila da se dokaže u okruženju muške dominacije.. „Kjuč za uspeh je“, kaže ona, „da shvatite u čemu ste najbolji, a onda da tu sposobnost usmerite ka zarađivanju novca“. I doista, Helen je svoju sposobnost lepog pisanja, kojom su bili prožeti njeni usamljenički dani siromašnog detinjstva, iskoristila u pisanju dopisa kao sekretarica, i kasnije, to joj je otvorilo karijeru u advertajzing agenciji. To se desilo kada je supruga njenog tadašnjeg šefa, advertajzing mogula, Dona Beldinga, pročitala jedno od njenih pisama i prokomentarisala: „Don, tvoja sekretarica jako lepo piše! Zašto ne bi pokušao da joj poveriš da smišlja reklamne slogane?!“ On isprva nije poslušao intuiciju supruge, ali se predomislio nakon što je Helen dobila nagradu magazina „Glamour“ na konkursu „Deset žena sa dobrim ukusom“.

Helen je na pitanje - šta želite da postanete, odgovorila da bi radije smišljala slogane, nego da joj ih neko diktira. Don se, međutim, nije tako lako odrekao svoje savršene sekretarice i Helen je naredne tri godine napuštala te poslove samo u jeku kampanja za važne klijente agencije „Foote, Cone & Beding“.  Malo je poznato da se Helen i zvanično probila u svet marketinga baš zbog slogana za ruževe kozmetičke kuće „Max Factor“. Njeni oglasi za „Max Factor“ pokazali su da ženski senzibilitet najbolje oseća šta i kako treba da se plasira proizvod koji postaje predmet ženskih želja. Helen je lansirana u marketinšku orbitu koja je bila krunisana sa čak tri prestižne nagrade.