Kako biste objasnili Startit nekome ko možda nije još čuo za njega?

Startit je aktivistička organizacija čiji su začeci krenuli još pre 11 godina sa ciljem da se naše društvo unapredi promocijom korišćenja novih tehnologija u radu, sa posebnim naglaskom na preduzetništvo. Želimo da doprinesemo kreiranju životnog standarda za građane Srbije koji je u nivou najrazvijenijih zemalja u svetu, a verujemo da je za dobar život naših sugrađana prvi i neophodan uslov ekonomski prosperitet. Tehnologiju, preduzetništvo i pozitivan stav vidimo kao glavne poluge razvoja za našu ekonomiju i na ova tri stuba počivaju skoro sve naše aktivnosti. Naši najpoznatiji projekti su Startit blog na kome informišemo, edukujemo i inspirišemo našu publiku o dešavanjima i prilikama u digitalnoj ekonomiji i Startit Centri, mreža prostora u sedam gradova u Srbiji u kojima organizujemo predavanja, kurseve i radionice namenjene lokalnoj IT i startap zajednici i onima koji žele da postanu njen deo.

Kako je izgledao vaš put do ovog posla?

Dosta dugo sam još od početka studija pratila rad Startita i generalno sam se interesovala za tehnologiju, iako sam studirala političke nauke. Već negde na drugoj godini fakulteta sam shvatila da bih volela da malo dublje i profesionalno zađem u tehnologiju, jer sam i tada verovala, a i sad verujem da je rast ove industrije prilika da celoj našoj privredi damo neophodan zamah i da stvorimo jedno bolje i bogatije društvo. U Startit sam došla kao praktikantkinja na našem blogu i ostala sam deo tima i nakon što se praksa završila. U nekom trenutku sam preuzela ulogu urednice bloga, što radim i danas. Mislim da sam imala mnogo sreće jer sam našla posao koji spaja tri stvari do kojih mi je stalo i u kojima sam dobra: novinarstvo, tehnologiju i aktivizam. Posebno mi je drag ovaj aktivistički momenat koji sastavni deo Startita od samog početka. Bilo mi je važno da posao koji radim ima i neku širu svrhu i to mi je verovatno najdraži deo rada u Startitu. Verujem da bih se u profesionalnom smislu jednako dobro snašla i u recimo content marketingu koji je dosta blizak ovome što radim na svakodnevnom nivou, ali drago mi je da radim u organizaciji čiju misiju u potpunosti osećam kao svoju.

Koliko su danas žene spremne da zakorače u svet preduzetništva? I sa kojim preprekama i predrasudama se najčešće susreću?

Deluje mi da su sve spremnije. Preduzetništvo i želja za pokretanjem sopstvenog biznisa se poslednjih godina sve više šire kroz naše društvo, što je odličan i potreban trend budući da smo tokom decenija socijalizma u velikoj meri zagubili taj preduzetnički duh, a preduzetnici su pokretači svake zdrave ekonomije. Tako mi, makar iz našeg iskustva u radu sa tehnološkim biznisima, deluje da je sve više žena, ali i muškaraca koji se odlučuju da se otisnu u preduzetništvo.  Žena preduzetnica je i dalje dosta manje nego muškaraca, posebno u tehnološkim biznisima, mada mislim da su jednako uspešne kao i muškarci, iako objektivno imaju više prepreka na tom putu. Mislim da se te prepreke nalaze kako u spoljnom okruženju tako i u nama samima. Predrasude sa kojima se suočavamo su često latentne, nesvesne, i duboko ukorenjene u društvu i zato je posebno teško da ih osvestimo i promenimo, ali utoliko je i važnije da se to desi.

Ženama je značajno teže da se izgrade na liderskim pozicijama i da budu shvaćene kao ozbiljne i sposobne da vode ceo biznis, čak i kada njihovi rezultati govore da to jesu. Ovu pojavu ilustruje i jedno istraživanje koje je 2017. godine sprovedeno u Americi sa njihovim investicionim fondovima, gde se ispostavilo da se u pregovorima za dobijanje investicije, startapima na čijem čelu su žene postavljaju drugačija pitanja nego što je slučaj sa startapima koje vode muškarci. Dok su kod mušaraca uglavnom u pitanju tzv. osvajačka pitanja (npr. Kako ćete privući kupce?), kod žena je fokus na odbrambenim pitanjima (Kako planirate da zadržite kupce). Razlike su naizgled vrlo suptilne, ali dosta dobro ilustruju upravo te nesvesne predrasude gde se ženama mnogo teže veruje da su sposobne za uspeh.

Koliko je naša zemlja otvorena za vaše ideje i projekte?

Mislim da su ljudi u Srbiji, a posebno iz lokalnih sredina, željni znanja i pre svega nade da postoji alternativa za dve opcije za solidan život koje trenutno vide kao jedine: jedna je ostati u Srbiji i učlaniti se u stranku zarad pristojno plaćenog posla, a druga je odseliti se u neku od zemalja sa boljom ekonomijom i stabilnijim političkim sistemom. Naša želja je da im pokažemo da postoji i treća opcija koja im pruža samostalnost, ekonomski stabilniji život i ostanak u Srbiji, a to je upravo digitalna ekonomija. Naravno, nije lako tek tako postati deo digitalne ekonomije i tu je naš zadatak da im pomognemo.  Kada su u pitanju naši programi, dosta je lakše doći do zainteresovanih ljudi u Beogradu i Novom Sadu, ali baš zato je važno da budemo jednako aktivni, ako ne i aktivniji, u manjim gradovima gde je potreba za znanjima i veštinama budućnosti i samopouzdanjem da smo sposobni da ih savladamo daleko veća.

Kako izgleda jedan vaš dan?

Dosta zavisi od okolnosti, budući da vodim medij posao je dosta dinamičan jer nikada ne znaš kad će da izleti neka hitna i važna vest koju treba što pre napisati, objaviti i distribuirati do relevantne publike. Ipak, postoje i neke konstante u mom radnom danu, poput jutarnjih menadžerskih sastanaka gde sa svojim kolegama koji vode druge timove i organizaciju, diskutujem o bitnim stvarima koje su nam u tom trenutku na dnevnom redu organizacije. Još jedna konstanta je i odgovaranje na mejlove na koje bogami ode dobar deo radnog dana, dosta više nego što bih htela. (smeh) Ali to je danas tako u maltene svakom poslu.

Sve više mladih odlazi iz Srbije, zašto ste vi odlučili da ostanete u Beogradu?

Imala sam sreću da sam uspela da za sebe ovde stvorim uslove da dobro živim. Verujem da je većini ljudi odlazak u inostranstvo nekad i poslednja opcija, jer nije lako ostaviti porodicu i prijatelje, ali nekad naprosto nemamo izbora. Trend koji me zabrinjava jeste da čak i ljudi koji u Srbiji dobro zarađuju, poput programera, sve češće odlučuju da odu iz zemlje zbog političke situacije, loših uslova u pogledu zdravstvene zaštite, birokratije i sličnih stvari koje nam otežavaju svakodnevni život. Ja sam imala iskustvo života u inostranstvu tokom srednje škole i znam koliko je teško otići negde i krenuti ispočetka. Za sada sam odabrala da probam da ostanem ovde i radim na tome da stvari u našoj zemlji postanu bolje, koliko god to možda bila borba protiv vetrenjača.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...