Poslovni uspeh danas ne možemo zamisliti bez kreativnih ljudi. Većina kompanija ceni kreativnost koja je pokretač inovacija i poželjnih promena. One najveće troše milione na istraživanja i razvoj u potrazi za novim idejama. To najčešće podrazumeva kreativni proces tokom koga se traže drugačiji, bolji i veći rezultati bez obzira na delokrug poslovanja. Moguće je iskopirati tuđe dobre ideje, naravno, ali kao što svi uspešni ljudi znaju, biti prvi jeste krucijalni preduslov za uspeh. 

PROČITAJTE JOŠ: Cosmo karijera: Da li želite posao Vanje Bahilj?

Koje su to posebne sposobnosti, motivi i osobine koje zajedno opisuju kreativne pojedince? Da li se oni rađaju ili stvaraju? Da li su kreativni ljudi pomalo čudni, neobični ili na svoju ruku?

Dobra vest, kreativnost nije slučajni poklon s neba rezervisan samo za srećne pojedince. To je veština koja se vežba i razvija. I, naravno, sve je u redu s kreativcima.

Ljudima je potrebno da odblokiraju svoju kreativnost. Često nekako nedefinisano budemo zakočeni i nismo u stanju da je „oslobodimo“. Neka osoba je na određeni način bila vezana, ograničena, pa i fizički odvojena od inspirativnih aktivnosti kojima bi mogla da izrazi svoju kreativnost. 

PROČITAJTE JOŠ: Cosmo karijera: Kako da uspete u poslu poput Ane i Ive Ljubinković

Zato je potrebno upaliti varnicu koja će dovesti do velikih vatrenih ideja. Iskusni lideri u poslu znaju kako da to urade. Oni posmatraju ljude kao suvo drvo koje samo čeka svoj pravi momenat. Njihov posao je da pronađu načine da olakšaju nastajanje vatrenih ideja.

Uz to, postoji mogućnost da smo zaboravili kako da budemo razigrani. Pored toga što je zabavna, razigranost je i veoma produktivna. Zato kreativni lideri pomažu svom timu da se vrati u vreme kada su bili srećni i kada su prilično nesputano mogli da se posvete stvaranju novih i dobrih ideja. 

„Kreativnost smatramo bitnom u privatnom životu pa tako i u poslu. Ona nam dozvoljava da pobegnemo od rutine. Što kreativnije pristupite izazovima, osećaćete se zadovoljnije i ostavljaćete utisak pozitivne i prijatne osobe, a onda je sve lakše“, objašnjava Biljana Sandić, osnivač kompanije ISKON Mode, koja se bavi proizvodnjom unikatne odeće, inspirisane srpskom tradicijom i kulturom. „U poslu spajamo nespojivo i mnogo eksperimentišemo. Moderan dizajn sa ručno rađenim detaljima nešto je što nećete imati priliku često da vidite, upravo je u tome tajna naše originalnosti i kreativnosti. Možete li se lepše osećati ako znate da posedujete deo tradicije i kulture u originalnoj izvedbi? Takvim stilom upravo skrećemo pažnju na kreativnost ljudi koji nose naše komade.“

Po svemu sudeći, važno je da naučimo kako da razmišljamo izvan ustaljenih okvira. Ostavimo otvorena vrata i kreativnost će iskočiti kao pajac iz kutije. Psiholozi ističu da je kreativnost jedna od funkcija ličnosti, načina razmišljanja, motivacije i sredine koja je istinski ohrabruje. Ali, da li možemo da naučimo da budemo kreativniji? Aja Jung, nekada balerina, a sada direktorka Beogradskog festivala igre, kaže:

„Kažu da je svaki čovek rođen sa sposobnostima i talentom za neki posao, samo je pitanje trenutka da li će se to otkriti. Mnogi baletski igrači pošli su u baletsku školu zato što su igru ili balet gledali u pozorištu ili na televiziji, ali uvek ima i onih koji su u salu ušli po kazni, da ne bi skakali po kući, ili gubili vreme na ulici. Ima mnogo priča, baš kao i rezultata. Ne mislim da postoji kreativno ili nekreativno okruženje. Ljudi mogu biti kreativni, posvećeni, vredni, zanimljivi, bogati u smislu iskustva i znanja... I kao takvi, oni mogu učiniti svet boljim. Nisu se umetnički projekti ili umetnici značajnih biografija po pravilu rađali i razvijali u sredinama koje su bile naklonjene njihovom delovanju, već su najčešće samo hodali u smeru suprotnom od očekivanog. I za kuvanje je potrebna kreativnost, ali ja nikada ne prilazim šporetu.“ 

Dakle, ako se oslonimo samo na okolnosti, razvoj kreativnosti neće biti na maksimumu. Važno je slediti intuitivne ideje, eksperimentisati, pa i kršiti pravila. Preispitujte i testirajte očigledno. Malo šta uzimajte zdravo za gotovo, okrenite svet naopačke i slavite sličnosti i razlike. Budite odvažni. I ne odustajte. Suština je u upornosti. Čak i ako se pokušaj završi neuspehom. Otkrića su retkost. Ali postoje. Primetićete da vaš tok misli sledi određene automatizme, slične obrasce, zavisno od teme o kojoj razmišljate. To su navike, neurološki načini funkcionisanja omogućeni čestim ponavljanjem. Da biste razvili kreativnost, trebalo bi da svesno navikavate svoj mozak na nešto teži i složeniji način razmišljanja. Stvarajte nove i nepoznate misli, povezivanjem do sada nepovezanih ideja i informacija.

Kada govorimo o informacijama, izrazito je važno da imamo tačne. Tačnost se pretvara u znanje u području u kome želimo da budemo kreativni. Aja Jung nije slučajno od balerine došla na ideju da osnuje Beogradski festival igre. Imala je znanje o tome, a da bismo sakupili to znanje, potrebno je vreme, motivacija i zanimanje. Najkreativniji ćemo biti u područjima o kojima često razmišljamo i u kojima nam znanje nije obaveza, nego užitak.      

„U razvijanju Beogradskog festivala igre svoju kreativnost koristila sam nesvesno. U mom slučaju jedino tako sam mogla da je koristim. Nemam dugme kojim je pokrećem, ili motor na koji radi. Kreativnost primećuju drugi, a ja samo slušam svoj instinkt“, analizira Aja Jung.  

„Bitan faktor tokom kreativnog rada je i osluškivanje na koji način se vaša kreativnost prepoznaje, odnosno da li je tako definiše u okolina. Znali smo da smo na dobrom putu tek kada smo dobili divne povratne informacije i zaista mnogo originalnih ideja upravo od naših kupaca. Osluškujući njihove želje, uspeli smo da napravimo nešto prepoznatljivo i to ne samo na ovim prostorima“, kaže Biljana Sandić iz Iskona.

Počnite! Kreativnost dolazi samo u akciji, nikad u čekanju da se nešto dogodi i padne s neba. Pokrenite tok misli i iznenadićete se rezultatima. Kada sebi podsvesno pošaljemo poruku da želimo kreativnost, ona će se sasvim sigurno pojaviti.

Tekst: Cosmopolitan