Dragana Ćemalović (32)

Dragana je već tri godine dizajner u Hong Kongu.

1, 2, 3 i polećemo

- Inicijalna kapsula za moj odlazak bila je radoznalost, a potom su ambicija i strast opravdali tu odluku. Presudila je želja za slobodom u smislu izbora i mogućnosti. Ne volim ograničenja, a nažalost u Srbiji su, u momentu kada sam odlazila 2008, slobode bile krajnje ograničene. Otišla sam zahvaljujući spletu okolnosti. Verujem u stvaranje prilika radije nego u čekanje da se stvari dogode. Karijera u bilo kom okruženju počinje odlukom. I ovo zaista nije fraza. Onog momenta kada je tu ideja, klupko događaja počinje da se odvija. Naravno, uvek je prisutan i neizbežan faktor sreće, ali mislim da je to nešto što nam sleduje nakon uloženog truda. Ako ne pokušate, ništa se neće dogoditi. Ako ste pak pokušali, a ništa se nije desilo, znači da niste istrajali. Najveća greška koju možemo da napravimo jeste pomisao da je pronalazak posla u inostranstvu nemoguć. Lično ne poznajem nijednu osobu koja je želela, a nije uspela da se profesionalno ostvari van granica naše zemlje. Bitna je jasna ideja i cilj, kao i upornost. Drugi faktori su diktirani vrstom poziva i situacijom u svetu. Konkretno mislim na zemlje u ekspanziji koje nemaju dovoljno radne inteligencije da podrže dinamiku razvoja. Za sada su to Kina, Indija i Južna Amerika.

Rad u Hong Kongu

Poslovna korespondencija u Hong Kongu ne samo da ne može da se poredi sa Srbijom, već je teško napraviti paralelu i sa bilo kojim drugim gradom na svetu. Eventualno Tokijom... Ko god je došao i opstao ovde, morao je biti svestan žrtve - radi se po 12, 14, 16 sati dnevno, neretko i vikendom. Uprkos činjenici da posao okupira najveći deo našeg dana, socijalni život je izrazito bogat, ali se razlikuje od onoga koga se sećam u Srbiji. Moram priznati da sam imala sreću da sam stekla divna prijateljstva u Hong Kongu mada su, generalno, odnosi među ljudima posve pojednostavljeni. Volim da kažem da je ovo grad brojeva... Život se toliko brzo odigrava da ljudi ne žele da troše vreme na isprazne priče i beskonačna komentarisanja. Ovde ljudi zapravo rade. Pismena korespondencija se meri u sekundama. Nema Facebooka, Gtalka, Twittera za vreme radnih sati. Radi se mnogo, konkurencija je velika, ali satisfakcija još veća - kaže Dragana.

Moj radni dan...

Počinje u 6.30 časova. Iako u Hong Kongu radni sati startuju od 9.30,  koristim jutro kao jedini deo dana rezervisan samo za mene. Tada uglavnom odgovaram na mejlove, pokušavam da se čujem s nekim od prijatelja, jer je vremenska razlika velika pa je i vreme za komunikaciju limitirano. Uvek radije dolazim u kancelariju rano, dok još nema puno ljudi i buke. Potrebna mi je koncentracija i tišina jer moj posao u velikom delu podrazumeva stvaranje novih kreativnih koncepata za korporativne klijente. Ubrzo počinju da zvone telefoni i stižu stotine mejlove, pa se dan pretvara u ludnicu, između prezentacija i sastanaka, u kojoj se po nekoj čudnoj navici savršeno snalazim. Kraj radnog vremena ne postoji. Radi se non-stop, čak i kada izađete iz ofisa. Sledeća stanica je, ako nije prekasno, teretana i večera sa prijateljima. Vikendom dan provodim na plaži ili na planinarenju, a veče je rezervisano za klubove. Mogućnosti su neograničene. Ovde je život pružen poput praznog platna, a od nas zavisi šta ćemo da naslikamo - zaljučila je Dragana.