Olivera Jevtović (37)

Olivera je nutricionista za kadete mlađe kategorije fudbalskog kluba Milan iz Milana.

- Kao često kad su velike životne promene u pitanju, sticaj okolnosti bio je presudan da napustim Beograd, pre nego osmišljena odluka. Neki to nazivaju sudbinom. Bilo je to krajem devedesetih, pred polaganje diplomskog ispita na Fakultetu fizičke kulture. Otišla sam na kratak period u Milano kod tadašnjeg momka, danas muža, koji je tamo studirao. U Srbiji je u međuvremenu počelo bombardovanje, odlučili smo da se ne razdvajamo. Vremenom su stigla naša deca Jovan i Milena, bez ikakvog planiranja, i uz malo sreće cela slagalica se kompletirala.

Profesionalni profil

- Traženje posla je, ipak, izgledalo nemoguće bez znanja jezika. Oslonila sam se na jedina dva aduta - znanje engleskog jezika i iskustvo u fitnesu koje sam stekla dok sam kao student vodila programe aerobika u centru Tašmajdan. Predstavila sam se u elitnom Harbour klubu, gde je upravo kontakt sa stranim klijentima bio slaba tačka. Probni rad od dva meseca postao je stalni ugovor, ostala sam da radim u Harbouru još četiri godine i usavršila struku ličnog trenera. Nastavila sam isti posao u klubu Karoli čiji su vlasnici bili modni kreatori Dolce i Gabbana gde se znatno ulagalo u edukaciju trenera kroz predavanja o ishrani, psihofizičkom blagostanju, inovacijama u oblasti fitnesa. Na dobru bazu znanja sa beogradskog DIF-a, koje po kvalitetu smatram daleko ispred italijanskog, dobila sam nove ideje i želju za daljim usavršavanjem koje sam kasnije realizovala magistarskim studijama u oblasti ishrane na Univerzitetu Pavia. To mi je omogućilo da upotpunim svoj profesionalni profil i započnem saradnju sa fudbalskim klubom Milan, gde sam odgovorna za sve aspekte ishrane i integracije za mlađe kategorije.

Program posla

- Nemam radno vreme. Mogu da ga planiram onako kako mi odgovara, a od mene se očekuje da završim posao u dogovorenom roku. Kada su pripreme u toku, idem sa timom i prvih nekoliko dana kontrolišem i pravim plan ishrane. U slobodno vreme najviše se bavim svojom decom, a imam i privatne klijente.

Presudne osobine

- Ne postoji jedinstven recept za odlazak i uspeh. Ako izuzmemo mlade koji odlaze na studije, pa uz puno truda i dobru zapadnu diplomu mogu i da prestignu strane vršnjake u konkurisanju za posao, smatram da oni koji žele da započnu nov život na Zapadu treba da imaju tri osobine. Najpre znanje jezika, lokalnog ili za početak engleskog, koji mora da bude besprekoran jer je često nivo kojim govore Italijani, Francuzi i Španci vrlo slab, pa za bolje poslovne pozicije već imate dobar adut. Zatim, treba biti visoko stručan makar u nečemu, imati neki zanat u malom prstu. Nije neophodna magistarska diploma iz elektrotehnike, može biti iskustvo u bilo kom polju, od kozmetike, zubne tehnike, dizajna, krojenja, sve do fizičke kulture kao u mom slučaju. Ono što je bitno jeste da gospodarite tom oblašću, da ste upućeni u poslednje trendove i inovacije (što zbog interneta više nije problem), što vam daje osnovu da budete ubedljivi i samouvereni ispred bilo kog sagovornika (za šta, opet, treba znanje jezika!). Za kraj, možda i najvažnije, imati takta u radu sa ljudima (bilo kolegama ili klijentima), biti vedar, komunikativan, dopadljiv i prilagodljiv. U dve reči, emocionalna inteligencija. To je ono što naši momci i devojke često poseduju i čime prirodno osvajaju simpatije kad su među strancima, što je i tajna uspeha na hiljade primera naših iseljenika. Usled ekonomske krize i velike nezaposlenosti u Evropi, konkurencija za dobre pozicije sve je veća. Bez ova tri neophodna elementa u ličnom koferu, ne bih savetovala nikom da kreće u avanturu odlaska - rekla nam je Olivera.

Žena u Italiji

- Estetici se u Italiji daje prednost i posebno lepim ženama vrata su napola otvorena. Ipak, važno je biti distanciran jer, kada su lepe žene u pitanju, Italijani imaju tu slobodu da žele da budu više od kolega i prijatelja. Tada bi trebalo da se postavite što više profi. Lične stvari zadržite za sebe, nije vredno rizikovati i gubiti posao, prijatelja, kolegu…

Italijani, privatno

- Italijani su dosta rezervisani prema strancima. Kod njih ne postoje druženja, odlasci na kafu i spontana viđanja (nekada morate da se dogovarate čak i sedam dana unapred). Ne postoje čak ni viđanja kod kuće. Ipak, imam običaj da napravim večeru i pozovem prijatelje. Nekima je neobično. Izlasci su više uz neku svirku i klopu, ali mi vodimo taj neki sportski život koji podrazumeva rano ustajanje, i diskoteke smo odavno prevazišli. Moj najbolji prijatelj je moj muž. Uspeli smo da malim koracima napravimo pristojan život i luksuzne stvari, ali nikada nismo žudeli za kamionima i avionima. U Italiji će vam dati šansu ukoliko znate da radite. Ništa vas ne čeka na tacni i priliku morate da zgrabite sami.