Piše: Sandra Silađev

Ona i On su se upoznali u klubu na podijumu za igru dok su kockice pod njihovim stopalima menjale boje. Disko kugla je đuskala u ćošku i veselo bacala svetlašca po prostoru. Ona i On su igrali u klubu, a onda i ispred kluba, u tramvaju, u haustoru, u robnoj kući i u domu zdravlja i na pijaci i na krovu i u podrumu i na venčanju su igrali danima bez prestanka i nikoga nije bilo na venčanju osim njih dvoje i samo su igrali i igrali i igrali do smrti. Ne. Ne do smrti. Igrali su na venčanju i to je to. Posle je ona saznala da je vara. Ili je on saznao da ona vara njega. Nije ni važno. Vernosti nije bilo više.

Igra je prestala. Da li su i odnosi neka vrsta igre? 

Ako jesu, onda je logično da znamo da postoje i pravila igre. Ako igraš šah, ne možeš da koristiš pravila koja se koriste u „ne ljuti se čoveče“. Neko bi mogao reći: „Ali odnosi nisu igra.“ Možda nisu igra koja ima cilj da neko bude poražen, ali ono što je isto kod odnosa i igara je da i jedno i drugo imaju pravila tj. granice i da i jedno i drugo radiš i započinješ svojom slobodnom odlukom i svojom voljom.

Kada već uđeš u neki odnos, onda je pitanje da li odnose posmatraš kao tim čiji je cilj isti ili ljude sa kojima si u odnosu posmatraš kao suparnike koje treba da pobediš.

Ulazak u jedan odnos je kao kada ulaziš u prodavnicu. Ulaziš svojom slobodnom voljom. Znaš gde ulaziš i znaš kakav je koncept u pitanju. Dakle, ti si kupac, ulaziš, kupuješ, a to znači da plaćaš i odlaziš. Ukoliko uzmeš nešto i ne platiš, ti si narušio tuđi koncept. Ako kao neko ko nije platio izjaviš da onaj ko ti traži da platiš narušava tvoju slobodu, to znači da ne razumeš granice. Ne. Niko nije narušio tvoju slobodu. Ti si narušio tuđu slobodu jer si znao gde ulaziš i koja su pravila.

Tako postoje i pravila igre. Jedno od pravila je da se poštuje fer-plej. Vernost je deo fer-pleja.

Vernost je vrlina koja je potpuno zanemarena u današnje vreme. Svi znamo da prepoznamo fizičku izdaju. Svi znamo šta je fizičko biće. Šta bi onda bilo emocionalno biće? To je zapravo jedno polje sastavljeno od granica koje su kao mreža. Kao geografska karta. Kao krvotok. Kao koordinatni sistem.

Kada poznajemo i uvažavamo svoje granice, onda uvažavamo i granice druge osobe. Ljudi često ne prave razliku između običnog flerta i izdaje. Uvek se postavlja pitanje slobode. Ako slobodu posmatramo kao odluku, stvari postaju jasnije.

Ukoliko govorimo o emotivnim i bliskim odnosima, onda ćemo se složiti da je u pitanju uvek timska igra. Dakle, cilj je isti. Cilj je ljubav i mir.

Unutar svakog bića je težnja za mirom. Svaki čovek želi mir i sigurnost. Kada stupiš sa nekim u emotivni odnos, jasno je da je konačni cilj tog pu-tovanja mir. Bez obzira na to da li taj mir postižemo burnim emotivnim životom ili je u pitanju mirna luka - svakako se teži zadovoljenju i satisfakciji, a to opet vodi u mir.

Ukoliko odnos posmatramo kao čamac koji nekuda treba da odvezemo tako što veslamo, onda ćemo se nekako potruditi da veslamo tako da čamac stigne do cilja.

Prevara je upravo isto što i bušenje čamca ili ubacivanje vode u čamac. Upravo to je izdaja.

Ljudi svode izdaju i prevaru na sam fizički čin. Međutim, to je samo manifestacija i to ona krajnja manifestacija izdaje.

Ukoliko dobro poznajete svoje unutrašnje biće i unutrašnje granice, onda je veoma jasno da je i uživanje u dugim razgovorima sa drugim osobama i razmišljanje o drugim osobama i maštanje o drugim osobama neka vrsta izdaje.

To je samo prvi korak. To je samo prvi simptom. 

Vernost i odanost su osobine koje su svedene na odluku. Naša je odluka da li želimo da budemo odani. Ako stupimo u odnos sa nekim, onda je jasno da on sa nama deli svoje strepnje i strahove i planove i želje isto koliko i uspehe i uspomene. To je kao kada doneseš ogromnu kutiju prepunu svega i svačega i daš je nekome da je drži. Vernost i odanost je kada umeš da držiš tu kutiju, a ne da je ćuškaš ili lomiš ili daješ u ruke drugima dok se igraš sa tuđim kutijama. Sami odlučujemo da li pristajemo da čuvamo tuđu kutiju. Ako smo već uzeli nečiju kutiju, zašto bismo je lomili?

Razmenjivanje poruka i mejlova sa drugima i uživanje sa drugima je emocionalna prevara. Flert je emocionalna prevara.

Ukoliko vaši prijatelji i vaši partneri flertuju i misle da je to dobro - vi ste duplo u opasnosti osim što ste duplo izdani. Kada kažem izdaja, ne mislim na onu dramatičnu izdaju kada se svet ruši, ali granice jesu poremećene i vaš unutrašnji mir jeste negde narušen. Za neverstvo nije potreban fizički kontakt.

Zašto je sve to štetno osim što je izdaja? Zato što je loše utrošena energija. Energija koja je utrošena na pogrešne stvari.

Ljudi često zavaravaju sebe i kažu: „Ja sam slobodna osoba i pružam slobodu partneru i ne pogađa me ako flertuje ili me vara.“ To nije sloboda. To je nisko samopoštovanje. To je isto kao kada bismo rekli da nemamo problem sa tim da još troje ljudi koristi našu četkicu za zube (ne samo za zube, nego i za pranje prozora).

Žene često pogrešno uče da su muškarci lovci pa da zato moraju da varaju. To nije istina. Vernost je kapa- citet i odluka. Ljudi znaju da li imaju kapacitet da budu odani. Ljudi koji nemaju taj potencijal i kapacitet nisu osobe koje mogu da održe trajnije odnose. Iza toga obično stoji narcizam ili nisko samopoštovanje. Takođe, odanost je nekako odluka koja se tiče odnosa prema životu.

Ljudi varaju iz raznih razloga, ali to je već neka druga tema. Ja sam htela da pišem o samom korenu vernosti. O onome što počinje od same ideje. Ne treba dozvoljavati ljudima da nas izdaju i varaju. To je nepoštovanje. To je tužno. To nije ni zabavno, ni veselo, ni zanimljivo, ni korisno. To nije zdravo.

Za kraj ću napisati da među životinjama takođe ima dosta vrsta koje su verne. Labudovi, crni lešinari, vukovi, pingvini, dabrovi i brojne druge vrste su životinje koje imaju jednog partnera dugi niz godina. Dakle, kod tih životinja odanost nije pitanje samo odluke. Čega li je onda?