Piše: Sandra Silađev

Činjenica je da se ljudi razlikuju, ali meni se ne dopada isticanje jedne strane zbog ponižavanja druge. Priča o pravima žena nema veze sa mržnjom prema muškom polu i rodu. Zapravo, priča o pravima žena tiče se upravo oslobađanja od bilo kakvog poređenja sa muškim rodom, tiče se slobode da žena ima pravo da bude to što jeste i živi kako želi bez obzira na mušku validaciju. 

Priča o pravima žena tiče se upravo toga da se žena ne gleda kroz prizmu patrijarhata. Žene nisu samo telo, žene nisu tu da bi se dopadale muškarcima, da bi ugađale muškarcima i da bi bile priznate i potvrđene od strane muškaraca. Žene su ljudi i imaju pravo da svoje ponašanje i postupke usmeravaju u odnosu na svoj lični sistem vrednosti, a ne na osnovu toga šta muškarci odobravaju ili vole. Važno je naučiti žene da treba da se pitaju šta one žele i šta one vole i šta one odobravaju, a ne da li njih žele i vole i odobravaju. Žene nisu ni mašine, ni lenjiri, ni vage, ni pegle, ni šporeti, a ni inkubatori. Žene su ljudi i imaju mozak, sposobnosti i talente. 

Zašto da ih onda ne koriste u punom kapacitetu i ne zarade svoj novac i svoj stan i svoju ličnu slobodu? 

Nije fer učiti ćerke da je njihovo glavno ostvarenje kroz porodicu, a ne prvenstveno kroz samoostvarivanje pa tek onda (ako želi) porodicu. Sve dok ih učimo da je njihovo samo da se udaju ili budu nečije žene ili švalerke postojaće sponzoruše, žene kojima je bitno samo kako izgledaju, žene koje od šefa na poklon dobiju čizme jer ostanu u kancelariji sa njim posle posla i masiraju mu leđa i ostale delove tela, žene koje sebe vide kao trofeje i ornamente, žene koje druge žene vide kao konkurenciju i žene koje su nesrećne u braku. 

Kada se priča o tome kako žene nemaju sva prava to ne znači automatski da su muškarci zlo. Kada se priča o nasilju nad ženama to ne znači da su svi muškarci nasilni. Dakle, pogrešno je što ljudi doživljavaju feminizam kao pokret koji se bori za istrebljenje muškog roda. Daleko od toga. Naprotiv, muškarci treba da znaju da je nama ženama važno da nas oni oslobode i puste i da nas ne kalupe, ali i da nas štite baš zato što su fizički jači i, što je još važnije, zato što oni ne mogu da zatrudne neplanirano niti na silu kao žene. Važno je da muškarci znaju da su ženska sigurnost i život važniji od muškog zadovoljstva. I obratno važi. Za sve važi. Važnija je sigurnost i život od nasilja i zadovoljstva i pobede.

Postoje još neke stvari koje su važne za ženska prava i žensku slobodu. Prosto je i logično je. Kada je ženska osoba silovana ona treba da ima pravo na abortus. Kada žena koristi zaštitu u seksu (koji upražnjava iz zadovoljstva, a ne zbog produžetka vrste), a ipak i pored zaštite zatrudni, ona treba da ima pravo na abortus. Kada žena uđe u klub ona ima pravo da se ne oseća loše zato što nosi haljinu i zato što joj dobacuju ili je vređaju ako odbije piće. Žena ne sme da bude odbijena za kontracepcijske pilule jer joj vera ne dozvoljava da se štiti od neželjene trudnoće. Žena ne sme biti vređana jer je odlučila da ne želi dete. Žena ne sme biti tužena od silovatelja za starateljstvo nakon što je rodila dete koje je posledica silovanja. Žena ne sme biti odbijena za posao jer je žena i ima u planu da rađa. Žena ne sme biti otpuštena sa posla zato što je trudna ili zato što je samohrani roditelj. Žena treba da ima pravo da nauči da piše. Žena treba da ima pravo da izabere fakultet i posao umesto rađanja. Žena treba da ima pravo da glasa. Žena ne treba da bude uhapšena jer pleše. Žena ne treba da bude osuđena jer ne želi ili želi da nosi burku ili kratku haljinu. Žena ima pravo da zarađuje svoj novac svojim talentima i znanjima, a da ne pokazuje svoje telo ili svoju seksualnost. Žena treba da ima pravo na svoj novac. Žena treba da ima pravo na svoj stan. Ako odluči da ne zarađuje svoj novac kako bi ostala sa decom kod kuće, žena treba da prima pare od države za to što je domaćica. Žena ima pravo da bude pijana i da je niko zbog toga ne siluje. 

Nastavak na sledećoj strani...