Ako nađeš posao i uspeš da upišeš bebu u jaslice ili dete u vrtić, spremi se na to da ćeš dobijati pozive da hitno sa posla ideš u vrtić po dete jer ima temperaturu. Spremi se na stalne prehlade, upale grla i upale ušiju kada dete krene u vrtić. Spremi se na to da ćeš dobiti zabrane i pretnje otkazom i smanjenje plate jer si morala da napustiš tog dana radno mesto zbog hitnog poziva da odeš po dete. Spremi se na otkaz ukoliko ti se ponovi par puta iznenadno otkazivanje posla zbog deteta. Sve pare koje zarađuješ više ne idu tebi. Pare zarađuješ za dete i račune i hranu, a ono što ostane ide tebi. Ljudi će ti deliti savete kako treba da vežbaš i putuješ jer izgledaš zapušteno i neće imati ni najmanju svest o tome da si 24 sata sama sa detetom, a i kada je dete u vrtiću ili sa bakom ti si komirana od umora ili pereš ono što nisi stigla da opereš dok si bila sa bebom. Spremi se na to da ćeš sve brige, nedoumice i strahove u vezi sa detetovim čudnim ponašanjem i promenama apetita i navika morati da preživljavaš i proživljavaš sama. Vreme ćeš morati da organizuješ u odnosu na to kada dete ide u jaslice, vrtić, školu, aktivnosti. Sav džeparac koji su skupljala za haljine sada ćeš morati da daš na privatne lekare i sirupe jer se dete iznenada jako razbolelo i lakše se dolazi na red kod privatnika. Mozak će ti uvek u svakom trenutku i svuda biti kao u celofanu jer ćeš uvek i svuda misliti o potrebama deteta. Smaraće te ljudi koji su opsednuti samo svojim potrebama i to će ti pomalo biti i degutantno, a ti ćeš smarati njih zato što samo misliš na bebu.

Ako uspeš da izađeš i popiješ alkohol, sutra ćeš mamurna da kuneš sebe dok ljuljaš dete u parku. Kada šetaš gradom i po tržnim centrima, prvo ćeš primećivati šta detetu treba. Na fotografijama nećeš gledati sebe nego dete. Nekada nećeš moći da se baviš detetom sama jer imaš temperaturu 39, a neće biti nikoga da ti pomogne jer svi rade, pa ćeš morati da izmisliš način da to rešiš. Kada si bolesna, moraćeš da lažeš dete da je sve ok kako bi ga zaštitila od brige i tuge. Niko neće kapirati da živiš sama sa detetom niti šta to tačno znači jer te uglavnom vide na kafi nasmejanu dok ćaskate i dok beba drema u kolicima. Ako dete mora da ide kod logopeda par godina ili kod fizijatra, sve ćeš morati sama da radiš (da uzimaš upute, vodiš dete po snegu i kiši i vrućini, čekaš i kod kuće radiš zadate vežbe sa detetom godinama), a ljudi okolo će misliti da ste išli par puta. Mnogi ljudi koji su ti pomagali oko deteta nabijaće ti na nos pomoć (bar kroz šalu). Mnogi će te sažaljevati. Ljudi na poslu misliće da si agresivna manipulatorka koja pasivno-agresivno svima za svaku situaciju nabija na nos da je samohrana majka. Sama ćeš (sa sve kolicima i bebom) vucarati kese sa hranom iz prodavnice, a nekada i po nekoliko puta u danu. Nećeš moći da se setiš u svakom momentu šta te tačno raduje i ispunjava i postaće ti smešne priče o tome kome je koja pesma i boja omiljena.

Nastavak na sledećoj strani...