Piše: Maja Bunčić

O ne, evo ga prokleti kružić na vrhu ekrana, ružičasto-narandžasta linija signalizira da je „priča“ spremna da je pogledate. Kliknuti ili ne kliknuti, pitanje je sada? Mmmm, kada sam beše poslednji put ušla na Instagram, pre nekih sat-dva? U međuvremenu je ovo okačio, dakle nije suviše brzo ako pogledam? Ipak da proverim na desktopu pre koliko je postavio story. Pre deset minuta. Huuuuh, znači bar još pola sata moram da iskuliram.

Poznato vam je ili ste konstatovali da osoba koja ovo piše pati od ozbiljnog FOMO poremećaja, a od paranoje u svakom slučaju? U proteklih nekoliko meseci bila sam posmatrač svog ponašanja na najpopularnijoj društvenoj platformi na svetu, ponašanja bliskih mi prijatelja, ali i zastrašujući psiho lurker. Prošla sam sve što možete da zamislite, od taktiziranja, hajdovanja storyja, namenskog objavljivanja specifičnog sadržaja, koji je trebalo određenu osobu (možemo je nazvati i žrtvom mog posmatranja) da zaintrigira, zapravo izazove željenu reakciju u tom momentu, namernog negledanja ili nekomentarisanja te proklete slike koja će za 24 časa nestati, da ne govorimo o following opciji koju sam zapravo slučajno (od silnog kliktanja) otkrila i shvatila da sam propustila još čitav jedan svet kvalitetnog stalkovanja mesecima unazad, pa sve do konačnog brisanja Instagrama!

Koliko ste vi žrtva u ovoj priči, najbolje ćete shvatiti u tom prelomnom trenutku kada se zvanično izlogujete. Kada odluku doneste i potrudite se da ostanete dosledni u njoj koliko god je to moguće, barem dve nedelje. Što je inače ozbiljna brojka za jednog ozbiljnog IG konzumenta. Ako niste revnosni instagram korisnik, nemate nekoga koga posredstvom ove aplikacije za najbrži način impresioniranja pokušavate da osvojite, onda ćete svakako smatrati da je osoba koja ovo piše - u ovom slučaju ja (glavom i tastaturom), evidentno ozbiljno paranoična, a možda i u naznakama šizofrenična.

Nastavak na sledećoj strani...