Novosađanka Senka je najbolji vozač planinskog borda svih vremena. Takmiči se tri godine i osvojila je mnoge titule. Zato što smo oduševljeni svim njenim uspesima, nabrojaćemo većinu, a vi se potrudite da vam se ne zavrti u glavi kao što bi nama ako bismo stali na bord: vicešampion sveta, dvostruki balkanski i evropski šampion, osvojeno prvo mesto i jedno drugo mesto na Otvorenom prvenstvu Nemačke, 2011, prvo mesto na Internacionalnom takmičenju u Bugarskoj 2012, prvo mesto na trci u Rumuniji (Balkansko prvenstvo) u junu 2012, kao i prvo mesto 2011. u Rumuniji, dva prva mesta u Nemačkoj i mnoga druga priznanja.

Ekstremni korak

Ekstremni sportovi su joj u krvi. Prva ljubav joj je bio snoubord, a onda se upoznala sa mauntinbordom.

-U ovom sportu si protivnik sam sebi. Kada pobediš sebe, pobedićeš i ostale… Mudrost na delu!, objašnjava razloge zbog kojih se upustila u ovu uzbudljivu avanturu. 

Vožnja planinskog borda izgleda tako što se četvoro ljudi trka niz padinu u vidu staze koja je veoma dugačka i puna je prepreka: rolera, krivina, takozvanih kamila i drugih elemenata. Ko prvi savlada prepreke, kući nosi zlato. Nije sve tako lako kao što zvuči. Posebno što sportista uvek može da se povredi.

-Tokom Evropskog izazova polomila sam ruku. To mi je teško palo samo zato što nisam mogla da vozim finale. Uvek biram da izađem iz te čuvene komforne zone - lepo je sedeti po kafićima i izlaziti po klubovima, ali to svako može. Ja uvek želim nešto drugačije, neustrašiva je Senka koja se na bordu oseća kao kraljica planine.

Devojke vs. muškarci

U Srbiji se baš zbog toga devojke sve češće odlučuju na ovaj sport mada momaka ima više.

-Uvek je veliki izazov takmičiti se sa muškarcima. Mislim da je kod devojaka najozbiljniji neprijatelj strah i kada se on savlada, napredak je vidljiv. Čula sam jednu reklamu koja mi pomaže u tim situacijama, a poručuje da kada osetiš strah, to znači da si blizu cilja i da si spreman, smeje se ona.

Odricanja

Svako ko poželi da se bavi planinskim bordom pre svega treba da savlada tehnike vožnje, a potom da posveti veliku pažnju treninzima snage u teretani, kao i vežbama ravnoteže.

-Treniram šest puta nedeljno, a ukoliko se pripremam za neko veliko takmičenje, tada imam treninge i do tri puta dnevno.

Za sve ovo potrebna su mnoga odricanja koja i razlikuju pobednike od onih drugih. Ipak, ona ne osvaja samo na planinskom terenu.

-Danas sam na doktorskim studijama na FTN-u, pored toga sam završila i za fitnes instruktora. Sve se svodi na dobru organizaciju vremena i odabir prioriteta. Izabrala sam put na kom će mi treninzi i škola biti na prvom mestu, i taj put sam uporno sledila sve ove godine.

Dobra zabava

Treniranje ekstremnih sportova donosi mnogo lepih stvari.

-Naša ekipa je zaista super i na svakom takmičenju nam se desi nešto vredno prepričavanja. Jedan od takvih momenata je trka u Rumuniji uoči koje sam glumila obezbeđenje ispred velikog marketa. Zbog svih štitnika izgledam kao da sam deo SWAT tima, a jedan kolega mi je pozajmio plastični pištolj na vodu. Ako želite da upotpunite doživljaj, obavezno na Youtubeu pogledajte snimak pod nazivom Serbian team in Romania!, poručuje Senka.

Štiklom na bord

To što na stazi izgleda kao obezbeđenje ne znači da nije dama. Naprotiv, prava je Cosmo devojka, i ponosna je na to!

-Crveni karmin ispod kacige je obavezan. Kako imam dugačku kosu, uglavnom je uvijem u pletenicu. Ispod opreme volim da nosim šortseve. Obožavam visoke štikle iako mi ponekad hodanje u njima predstavlja veliki izazov posle treninga.

Sa druge strane, nije uvek lako zadržati ženstvenost na traci:

-Lice mi je stalno izloženo velikoj dozi prašine i, mada nosim kacigu preko celog lica, posle svakog treninga moram da je skidam lopatom.

Prepreke

Iako sve zvuči savršeno, uvek mora da postoji ono malo što kvari sreću. Biti ekstremni sportista u Srbiji je, zapravo, veoma teško.

Bavimo se sportovima kojima javnost ne pridaje veliki značaj, iako su veoma zanimljivi za gledanje. Podrška sponzora je veoma bitna. Svaki sport je pun uspona i padova. Pokušavam da poraz ne vidim kao takav, već kao lekciju iz koje ću izaći mnogo jača.

 Tekst: Marija Radojković