Sandra Stojanović (24), je kapiten ženskog ragbi tima Partizan i devojka koja razbija sve predrasude i o podeli na muške i ženske sportove.

Sedam godina bavila se latinoameričkim plesom, a pre tačno dve godine poželela je nešto drugačije. O ženskom ragbiju saznala je na internetu. U pretraživač je ubacila reč - izazov. Na prvi trening otišla je sa predugim noktima, sređenom frizurom, našminkana i skockana.

- Sve što sam znala o ragbiju jeste da se lopta baca unazad i da je jajastog oblika. Prvo što mi je trener rekao je da ja sa takvim noktima ne mogu da igram. Iako sam svoje nokte negovala šest godina, sledećeg dana sam ih skratila. Znala sam da ću u ovom sportu ostati dugo, priseća se Sandra.

Tehnike

Niko na prvom treningu ne može da počne da igra. Potrebni su meseci uvežbavanja tehnike igre, ojačavanja kondicije i snage.

U Srbiji se igra postavka sedam što znači da poluvreme traje sedam minuta i da u timu ima sedam igrača. Poenta igre je da se lopta prenese preko linije (esej) i da se potom šutira između dve visoke stative. Važno je oteti loptu od protivničke ekipe, dok na terenu važe posebna pravila za obaranje igrača i padanje kada vas protivnici obore. Kada biste prisustvovali jednom treningu uvideli biste da ragbi uopšte nije agresivan sport.

-Ragbi, generalno, važi za sport koji igraju džentlmeni. U našem slučaju dame. Nema prljave igre. Retko kada se dele crveni kartoni jer svi igraju po pravilima. U suprotnom bi povredili i sebe i druge. Imaš pravo da oboriš igrača koji ima loptu u rukama. Najčešće je to obračun jedan na jedan. Kontakt nije dozvoljen od grudi nagore, a kamoli čupanje za kosu, udarci, grebanje... Morate da pazite šta radite kako ne biste bili diskvalifikovani. Niko nikada ne sme da se suprotstavi sudijinoj odluci, objašnjava Sandra. 

Oprema

U ovom sportu nema neke velike zaštite za telo u odnosu na američki fudbal koji se igra pod punom opremom. Osim gume u ustima koja čuva zube i bez koje ne sme da se igra, svaki ostali vid zaštite je proizvoljan.

-Postoji zaštitna oprema koja je propisana pravilima IRB-a, ali nije obavezna. To je, na primer, kapica od sunđera koja više služi da sačuva uši, ali je ja ne koristim pošto mi smeta. Za gornji deo tela postoji basic lazer od gume i sunđera koji služi da se ublaže udarci, ali ga ja kao linijski igrač ne koristim. Kod nas ne postoji oprema za ragbi i sve se kupuje na internetu ili u inostranstvu, objašnjava ona.

Ah, te modrice

Na ragbiju se retko kada dešavaju veće povrede. Sandra nam je tokom razgovora pokazala da je baš dva dana ranije ugruvala prste, ali je to povreda koja brzo prođe. 

„Ako me neko uštine malo jače, odmah mi izađe modrica. Ma, modrica mi izađe i kada me dečko poljubi! Volim da se sunčam kako bih to sprečila i to je jedini način da se one manje vide. Uprkos tome nikada ne odustajem od nošenja suknjica. Baš me briga, teram po svome!“, sigurna je u sebe Sandra. 

-Mada ceo život treniram, nikada ranije nisam imala ovoliku snagu u mišićima. To mi se dopada, posebno kada odmeravam snagu sa muškarcima. Izgledam kao da vetar može da me oduva, a u suštini sam izuzetno jaka, ponosna je.

Muke s muškarcima

Iako svojom snagom ume da iznenadi muškarce, često je izbegavala da na dejtu kaže šta trenira.

-Prvo mi ne veruju, a kada uvide da govorim istinu pomisle da sam luda. Tipični Balkanci. Ako je dečko sportski tip, onda me razume, ali ako je neki fancy tip ili maneken, onda ima rezervu. Sada je sve super jer sam u vezi sa sportistom koji je nekada trenirao ragbi i podržava me u svemu. Ali s njim ne odmeravam snagu. Znam da je jači (smeh).

U blatu

Ragbi se igra i kada padne sneg (samo ako nije minus), a po kiši obavezno. Tada postaje najinteresantnije.

-Kada igramo po kiši potpuno smo blatnjave. Od patika do lica. Odmah posle treninga uletimo pod tuš. Imam dugu kosu pa mi je teže da je isperem, ali ništa ne može da se poredi sa blaženstvom koje osetim posle treninga. Dečko me je jednom video onako blatnjavu i svidela sam mu se čak i u takvom izdanju, iskrena je Sandra koja obožava modu, štiklice, šljokice i sve one stvari koje jednu ženu čine srećnom.

-Fan sam svih fashion strana na Facebooku, a kod kuće imam zabranu kupovina štikli do daljnjeg jer više nemam gde da ih ređam u stanu.

Drugačija

Svaki sport menja telo, ali i duh. Sandra se potpuno promenila od kako je ušla u ovu priču.

-Postala sam odgovornija, imam više samopouzdanja, hrabrosti. Staloženija sam, strpljivija. Ne nerviram se zbog onoga što mi ne ide, nego se trudim da radim na tome. Dobila sam neke osobine koje su bitne za kasniji život. Verujte mi kada kažem da ragbistkinje imaju jak karakter. Jer, i kada neka devojka koja je fizički veća ide ka tebi s namerom da te obori, ti imaš jako srce koje će te naterati da joj se suprotstaviš. Možda imaš strah, ali ne staješ!

Na Evropskom prvenstvu

U ragbi klubu Partizan treniraju žene različitih afiniteta. Od onih koje ranije nisu trenirale ništa, do majki sa malom decom, studentkinja, srednjoškolki, pa čak i nekih ozbiljnijih sportistkinja koje žele promenu. Klub stalno upisuje nove članove. U svetu je ovaj sport izuzetno popularan, a kod nas se vide sitniji pomaci. Devojke ulažu svoj novac u potrebna putovanja, a Srbija gotovo tri godine nije išla na Evropsko prvenstvo. Ovog juna će konačno zaigrati, i to u Litvaniji. 

-U poslednje vreme nije bilo ulagano u ženski ragbi, ali se nadamo da ćemo ove godine da ostvarimo značajan uspeh tako da sledeće možemo još više da napredujemo. Ono što nas razlikuje od takmičarki iz sveta je to što su devojke koje se bave ragbijem kod nas dosta atraktivnije. Potrebno je razbiti predrasude o ragbistkinjama već jednom!, zaključuje Sandra.

 Tekst: Marija Radojković