Ono što je urađeno to ostaje. Patim kada su nečiji postupci prepuni nepoštovanja ili neiskrenosti. Ljudi kažu „izvini“, ali to ne može da obriše postupak. Ne može da se izbriše taj trag u vremenu. Patim zbog tragova u vremenu. Uz patnju uvek idu i pitanja. Najčešće se pitam zašto je tako moralo, zašto se to desilo, zašto mi je neko to uradio, zašto sam ja nekome to uradila ili dozvolila, zašto mora da boli? Neke patnje nemaju pitanja. Neke patnje su samo tihi rastanak ili tiho pomirenje sa sobom. Šta pomaže da se tuga i seta ublaže? Zagrljaj, ljubav, prisustvo ljudi koje volimo, topla hrana, udoban i topao krevet, dobar film ili predstava i dobra muzika. Neki ljudi umiru i nema ih više. Nekih ljudi samo više nema. Ostao je trag ili praznina i ostala su sećanja, a sećanja su veoma tužna jer su prošli događaji i zato što su nešto čega više nema. Pametni i mudri ljudi kažu da ne treba da se beži od sebe i svojih emocija i da se treba prepustiti svojim osećanjima. Da ih treba proživeti i preživeti. Da sebi treba da se da rok za patnju i melanholiju i setu i tugu. U poslednjih par godina nekako kao da sam sazrela i ne patim više toliko. Trudim se da delima menjam sve što mogu i da nekako ublažim patnju nekih neminovnosti u životu. Imam osećaj da me je ostvarenje nekih želja pomirilo sa tom patnjom zbog prolaznosti i nepravde. Češljala sam ćerku i o svemu tome razmišljala. Razmišljala sam o tome koliko su ženska bića važna ženskim bićima. Volim ćerkine šnalice i mašnice. Volim sestrin nakit i štikle. Volim maminu šminku i tašne. Volim nanine haljine i kombinezone. Volim i nanu da češljam iako je stara i njena kosa je sada kratka i kao paperje. Ali kada je pomirišem i dalje miriše na nju. Na nešto moje. Češljanje kose nekome koga voliš može iz tebe da izvuče potisnute emocije i mnogo nežnosti. Ženska kosa je neka vrsta kontakta s prošlošću. Baš zato što joj je potrebno vreme da poraste. Sanjala sam devojčicu bez kose. Bila je prelepa i bila je u haljini. Bila je ozbiljna i posmatrala je prolaznike. Kada sam se probudila, pitala sam se zašto me je san tako čudno inspirisao na razmišljanje o kosi. Shvatila sam da je devojčica bez kose simbol bunta protiv gubitka nevinosti i prolaznosti. Ko zna. Možda su pankerke zato gologlave? Isplela sam ćerki pletenicu i onda je rekla: „Mama, daj sada ja tebe da češljam.“ Prepustila sam se i dala priliku tim malim ručicama da mi naprave frizuru.

Izvor: Cosmopolitan.rs