Nacionalni parkovi, zaštićena prirodna područja, ali i priroda uopšte važni su za sve nas i zato svi i treba brižljivo da čuvamo svaki zeleni pedalj ove zemlje. Iako smo još daleko od zapadnog sveta u tom smislu, ohrabruje što da počinjemo da se vraćamo prirodi.

Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, naglašava da su zaštićena prirodna područja od neprocenjive vrednosti za svaku zemlju i da mora postojati jasan program da bi se sačuvale prirodne vrednosti - šuma, voda, zemljište i biološka raznovrsnost.

- U Srbiji je šest-sedam odsto teritorije pod zaštitom, a trebalo bi da bude 12,5 do 13 odsto. Zaštiti prirode preti gradnja, uzurpiranje prostora (turistički kapaciteti, male hidroelektrane, vikendice) i zato država treba da povede računa o strogoj primeni zakonskih propisa. Ako napravimo dobar model korišćenja i zaštite prirodnih područja, možemo da sačuvamo i nova područja - kaže za Kurir Ristić.

Prvi čovek Šumarskog fakulteta napominje i da je važno što veće učešće javnosti, edukacija, počev od osnovne škole, preko srednje, pa do fakulteta, kao i da ta tema bude što više zastupljena u medijima.

- Ako najveći broj građana ima svest o tome šta su i koliko su važna zaštićena prirodna područja i sama priroda, stvoriće se kritična masa koja će da ih brani. Ohrabruje što je narasla svest o značaju prirode i što idemo ka povratku prirodi. Naravno, to još nije na nivou kao u zapadnoj Evropi, gde je takav pristup opšti, ali je važno da i kod nas raste svest o tome - navodi Ristić.

On dodaje da se inicijativama za očuvanje Stare planine i protivljenjem izgradnji mini-hidroelektrana pokazalo da, ipak, ogroman broj ljudi participira, ali ističe da to ne treba da bude limitirano samo na zaštićena područja, već treba štititi svake zelene površine, i u gradovima i drugde.

Šume su, kaže Ristić, relativno dobro zaštićene, pogotovu državne, gde se ništa ne može raditi van planskih osnova, gde se strogo poštuje zakon i gde država ima kapacitete u vidu inspekcija. Ali problem su privatne šume, naročito na jugu uže Srbije, na rubu prema Kosovu i Metohiji, gde se seku ogromni šumski kompleksi, gde nema stanovništva, a ni dovoljno kapaciteta da se spreči ta ilegalna seča.

Takođe, i po drugim delovima Srbije ima primera ilegalne seče šuma u privatnom vlasništvu.

I pulmolog dr Tatjana Radosavljević ističe da šume i prirodu Srbije treba čuvati, ali i boraviti svakodnevno u takvom ambijentu.

- Zelene površine, šume, izuzetno su važne za sve nas, za naše živote i zdravlje i zato moramo da ih čuvamo. Ali i da dosta vremena provodimo u prirodi. Šume proizvode veliku količinu kiseonika, a bez kiseonika nema ni života. Svi troše kiseonik, a drveće ga proizvodi - naglašava dr Radosavljević.

* Nacionalni parkovi su područja od izuzetnog prirodnog i kulturno-istorijskog značaja i svi srpski nacionalni parkovi su i u Evropskoj federaciji nacionalnih parkova - EUROPARC.

ČAK I CAR DUŠAN ZAKONOM ČUVAO ŠUME

Da bismo bili svesni koliku obavezu imamo prema prirodi, a time i šumama, treba imati u vidu da je još za vreme cara Dušana, dakle, u 14. veku, ta oblast bila formalno regulisana.

Čuvenim Dušanovim zakonikom, u članu 123, definiše se pod kojim uslovima je moguće seći šume i zabranjuje se njihova prekomerna seča.

ZAŠTITA ŽIVOTNE OKOLINE
KOMPANIJA DM POVLAČI PLASTIČNE KESE U SVIM DROGERIJAMA U ZEMLJI

Kompanija DM drogerie markt povukla je plastične ambalažne kese iz prodaje u svim drogerijama u Srbiji i Severnoj Makedoniji.

Ova odluka deo je strateškog pravca DM-a da u svom poslovanju deluje društveno odgovorno, te i nastoji da motiviše kupce da koriste sopstvene torbe u cilju zaštite životne sredine.

Kompanija će nastaviti da nudi ekološke alternative - papirne kese i dm trajne torbe.

Još u junu 2012. DM je kupcima ponudio pamučnu trajnu torbu koju mogu besplatno zameniti ako se ošteti.

Izvor: Kurir