Kada kopate po nosu, evidentno je da će nešto biti iskopano, a neki prizemni porivi zadovoljeni. Slični motivi bi morali postojati i kod kopanja po po telefonu. I jedna i druga kategorija nisu baš kulturne opcije, ali kultura je uvek bila na poslednjem nivou svih naših lestvica. Naravno, ukoliko se dešava nešto što niko ne vidi, onda kao i da se nije desilo. Tako da ne brinite. Ukoliko nas niko ne vidi da zaista nikada ne čitamo knjigu, možemo se pretvarati da je čitamo. Kada nas pogleda neko dok kopamo po nosu, uvek se možemo počešati, a njegov telefon žustro pomeriti na drugo mesto, dok brišemo prašinu po kući. Jedini motiv za vašim postupkom može biti sumnja. Siguran sam da ne sumnjate kako na telefonu češće igra „Angry birds“ od „Space invaders“. Sumnjate u nešto drugo, ali pošto ne pronalazite nikakve dokaze vreme je da: a) pronađete frajera koji nema telefon; b) pronađete frajera koji ima drugu ribu, ali i šifru na telefonu; c) prestanete sa kopanjem po njegovom telefonu.