1.Veze na daljinu obično i počinju daljinom. Na početku vam se čini da ste u stanju da prebrodite sve. Verujete u draži te daljine pod parolom: ’’ Svaki živi susret nam je dragocen.’’ Ali ono što većinu vremena u vezi na daljinu radite je zapravo sve samo ne dragoceno. Drag vam je viber, ne skidate se sa whatsappa, špijunirate se po fejsbucima, gušite se porukama i telefonskim pozivima. Što ste dalji to vam je i muka veća. Logično. Osuđene ste da verujete u svaku napisanu reč, da sudite po boji glasa, da priželjkujete susrete i razgovore u četiri oka. Online svađe su preteške, a česte, dnevni razgovori su besmisleni, trošite glas i prste i to sve u nadi da će vaš sledeći susret sa njim rešitu tu vašu ljubavnu enigmu. Međutim, što vreme više odmiče vi shvatate zapravo da ono što na daljinu počne na daljinu se i završava.

PROČITAJTE JOŠ: 5 stvari koje ukazuju da vam je sadašnji veća greška od bivšeg

2.Kada se vidite nakon nekoliko nedelja ili meseci vi se ponovno zaljubljujete. Ima to svoje čari, naravno. Ali to je nažalost trenutna čar. Kada dođe trenutak da se vratite svojim kućama, i da se razdelite onom vašom nimalo simboličnom daljinom opet kreću iste i već preživljene muke. Saberete se, oduzmete se i onda nekako shvatite da vi volite nekoga i nešto na daljinu. Kako je uopšte moguće voleti nekoga ko faktički ne postoji? Vi zapravo volite online, volite onoga kojeg ne osećate i suštinski ne poznajete. Rutina postaje nevolja, ljubav postaje sajber a daljina ostaje neizbežna. Razbijate glavu, mučite ganglije, cepate srca i onda se u jednom momentu svoje ljubavne nedođije zapitate: ’’ Ako mi je dalek od oka je li mi dalek i od srca? ’’ 

3.Spoznajom te činjenice da je udaljenost od vašeg oka jednaka udaljenosti od vašeg srca, bez obzira na to što je možda moguće da ćete ubrzo biti u poziciji da provedete neke dane ili nedelje zajedno ( ali i ne doveka) , vi krećete da živite svoju realnost. Obično ne izmišljate tople vode, niti maštate o kritičnim kompromisima, jer vas sve što vam se događa upravo i navodi na donešenje isključivo racionalne odluke, odnosno, na prekid te mukotrpne agonije. Koliko god vam srce lupalo, koliko god vam želja rasla ukoliko ne postoje izgledi da daljina postane blizina jedino što vam ostaje jeste da pomirite svoje srce sa svojim očima. Takve odluke se donose brzo, ali padaju teško jer nakon prvobitne nade, online ljubavi i sveže zaljubljenosti jedino što od svega toga vi na kraju imate je samo puka činjenica života: ’’ Ono što moje oko nije u stanju da vidi, moje srce teško može da pojmi! ’’.

Piše: Minja Marđonović; njene tekstove možete čitati na blogu Stoglava aždaja