Najvažnije i najobimnije istraživanje na polju seksualnosti tokom prošlog veka sproveo je čuveni Alfred Kinsej i sa saradnicima ukazao da kod žena urođeni, hormonski faktori nisu toliko značajni za seksualni odgovor (želja, uzbuđenje, zadovoljstvo) kao kod muškaraca. Čini se da su muškarci nagonska, a žene bića čija seksualnost više zavisi od psiholoških i socijalnih faktora. To je potkrepljeno i podatkom da muškarci vrhunac svoje seksualne moći doživljavaju u 20-im godinama kada se luči najviše testosterona, a žene u srednjim godinama. I ovo se odnosi na one žene koje su do tada imale ponovljena pozitivna seksualna iskustva i time postajale sve slobodnije, opuštenije, samouverenije. 

Gde se izgubila bliskost?

Da bi se žena učila kako da uživa u seksu važno je da je u odnosu sa partnerom prisutno osećanje bliskosti. Bliskost podrazumeva da postoji poverenje, otvorenost i sloboda da se sa drugom osobom u razgovoru podeli unutrašnji život, kako prijatan tako i neprijatan. Da se mogu iskazati potrebe u svemu, pa i u seksu. Gde postoji bliskost, tu je prisutna i radost davanja i razmene. Radost je osećanje u kome svi nagoni bujaju, pa i seksualni. A naše istraživanje seksualnog života je pokazalo: najvažniji preduslov za kvalitetan seksualni život žene je upravo dobra komunikacija sa partnerom. S druge strane, kada je učenje seksualnog života potkrepljeno negativnim iskustvima, seksualna želja kod žene biva prigušena, a uzbuđenje i zadovoljstvo se postižu teže. Pod negativnim iskustvima se ne mora misliti samo na nasilje. Dovoljno je da partner nema sluha za potrebe žena i da podrazumeva da je ona zadovoljna time što potkrepljuje njegove želje, tj. da mu je u službi kako u svakodnevnom životu, tako i u seksu. To kod žene rađa i održava doživljaj osujećenosti i nezadovoljstva, ljutnje... Kada se u odgovornim delovima mozga žene pomešaju sopstveni čulni nadražaji sa neprijatnim osećanjima, ponašanjem i saznanjem, dešava se da neke od njih seksualno uzbuđenje doživljavaju kao nervozu i razdražljivost. Koliko to može biti rezultat osujećenosti sopstvenih potreba, toliko i posledica patrijarhalnih predstava o ženi kojoj je zabranjeno da uživa u seksu.  

Anksioznost

Iskustva seksualnih terapeuta ukazuju na anksioznost (nervoza, napetost, strepnja, strah) kao glavni psihološki mehanizam za suzbijanje seksualnog uzbuđenja. Iako umerena napetost, u formi seksualnog iščekivanja može biti seksualno stimulativna, izražena anksioznost ima suprotan efekat. Ovo je potkrepljeno i istraživanjem seksualnog života žena koje pate od paničnog poremećaja ili raznih vrsta fobija. One su mnogo češće seksualno neosetljive, sklone da izbegavaju seks i ređe doživljavaju orgazam. 

Nastavak na sledećoj strani...