Često čujem da mi ljudi kažu da svako ima svoju sudbinu, da je sve zapisano, i da kad bude naišao čovek mog života, moja srodna duša, ja ću to znati. I onda se ja zapitam – a kako? I zaista – kako???

Na internetu sam tražila raznorazne definicije srodne duše, čisto da vidim različita shvatanja ovog pojma. Suma sumarum svih bilo bi otprilike nešto ovako – srodna duša je osoba prema kojoj osećamo posebnu privrženost, privlačnost, ljubav, strast i povezanost na više nivoa. To je osoba kojoj verujemo, koja nas razume, koja nas ispunjava u svakom pogledu i koja čini da osećamo kao da nikoga u životu nismo tako voleli.

Imam tu jednu drugaricu sa kojom često raspravljam o raznoraznim tema, i uvek pomalo filozofiramo, ali dolazimo do logičnih zaključaka... Nju sam pitala šta misli, kakve treba da budu srodne duše, slične ili različite od tebe? Kako da znaš da ti je neko srodna duša, da je taj neko baš „taj“?

Ona mi je rekla:“Hm, neki ideal. To je srodna duša. Sve što želiš, sve što ti je potrebno... bajkovito.“

I to je možda to. Univerzalno, ali zavisi od pojedinca.

Ako je ona u pravu, onda je srodna duša stvarno ono o čemu sanjaš celog života, taj neko idealan, taj neko iz bajke... princ na belom konju? (znam, reći će neko da danas samo konju možeš da se nadaš, i pritom neće biti baš tako beo).

Mada, ja nekad ne znam kakva bi trebalo da bude moja srodna duša. Da li taj treba da bude neko sličan meni, da imamo mnogo toga zajedničkog? Ili treba da bude moja sušta suprotnost, i da se kao takve suprotnosti privlačimo?

Ume da me zaboli glava od mozganja tog tipa, jer na kraju shvatim da nemam pojma, i da nema ni smisla da razmišljam o tome, jer svakako ni za koga dosad nisam pomislila da mi je srodna duša, pa samim tim ni ne znam šta bih mogla da očekujem. Uvek se vratim na ono ma znaću nekako. Ne znam kako, ali znaću. Tako kažu iskusniji od mene. Stariji. Valjda i mudriji. Mada ne mora da znači, ali ’ajde da im se veruje, ne ostaje mi mnogo izbora.

Jednom prilikom sa ujakom sam prošetala čitav donji deo svog rodnog grada, beše vikend, pomalo hladno, ali prijatno za šetnju. I tako smo započeli temu o ljubavi, pa mi je on ispričao svoju istoriju sa ženom koju je oženio. Postavila sam mu pitanje kako je znao da je ona „ta“. Ono što mi je odgovorio bilo je:“Kad mi je rekla da se seli u Beograd, samo me je nešto preseklo u stomaku... tad sam znao da je volim i da ću nju da ženim!“ 

Dakle, neke preseče u stomaku... a ostale?