Svima nam je jasno da nekim ljudima naša pažnja ne govori dovoljno, tj. da to što nekome posvećujemo svoje vreme, strpljenje, misli, osećanja njemu ne dokazuje apsolutno ništa. I onda se bukvalno zapitamo da li je potrebno da im crtamo da nam se dopadaju. Meni se čak jednom desilo da stvarno i jesam crtala, u Paint-u. Jeste bilo smešno, ali je upalilo.

Ali, šta kada se nađemo u situaciji da treba da nekome drugom crtamo da se mi njemu dopadamo? Sigurno ste se već našli u situaciji da su simpatije između vas i te neke osobe obostrane, ali samo što ta druga strana to pokazuje isto toliko koliko ne pokazuje. Vidite vi da vas stalno zove, piše vam i želi da zna šta vam se dešava svaki dan, ali nikako da se izjasni šta tačno želi od vas. Štaviše, pokušava da vas navede da vi njemu date neki jači signal, kako bi on isplanirao svoj sledeći korak ili skupio hrabrosti pitanjima “Da li ti nedostaje viđanje sa mnom?“, “Da li želiš da uživaš u mom društvu?” i tome slično.

Ma izvini, Kazanova, evo umirem za tobom, čak sam razmišljala da dođem i molim te da mi pokloniš svoju pažnju. Ume to da iznervira, posebno ako se radi o prividno samouverenom muškarcu. Onda od njih dobijamo dvojake signale: sviđate mu se, ali pokušava da iz vas izvuče nešto, bilo šta, kako bi vam to u nekom trenutku slučajno priznao.

Pa čekaj, sad treba ja tebi da kažem da sam ja skontala da ti se sviđam, da bi ti onda to potvrdio, možda. Tako je izgleda lakše, pošto on to ne može da prevali preko usana. I onda je fazon reci ti meni da mi se sviđaš, mene strah da me ne ispališ. Pa budi muško, čoveče, ne možeš doveka da se izvlačiš na to da si kao smotan i da zbog toga ne umeš da se snađeš u situacijama sa devojkom koja ti se sviđa.

Takva razvlačenja sa dotičnim Gospodinom Smotanim posle nekog vremena dosade. Vi čekate nadajući se da će on malo skupiti petlje i reći:” Ej, sviđaš mi se, ja bih da budem sa tobom!”, ili tako nešto, a pošto on to nikako da učini već čeka vas da odradite sav posao vezan za to, vi naravno odlučite da batalite celu priču, pošto je život, jelte, kratak, i ne treba vreme trošiti uzalud. Životi su nam takvi, malo ko ima vremena i želi da čeka. Sva ta prolongirana mrcvarenja, kako bi se žargonski reklo, ubijaju svaku želju da sa nekim imate bilo kakva posla. Nijedna žena ne želi muškarca kome ona treba da priča šta i kako (mada, reći če muškarci, na kraju u braku tako i bude, pošto se nekako sve zameni kad dođe taj period u nečijem odnosu, mada ne mora da znači). 

Elem, šta sam htela da poručim?! A da: stisnite da ne kažem šta, recite:”Želim te!/Budi moja!/ Ja bih tebe da ženim!/ Rodi mi ceo fudbalski tim!”, i tome slično, samo recite šta tačno želite, možda vam se posreći pa i dobijete jedanaest malih klinaca sa talentom Lea Mesija. Ovo ostavljanje nama da pogađamo šta vi tačno hoćete, a onda da to vama kažemo pošto vi to očigledno ne znate, može samo da ima sledeći ishod - da u sekundi zaboravimo da ste ikad i postojali.