Postoje ljudi koji ne veruju u čuda, koji ne veruju u slučajnosti koje donose ta čuda. To su ljudi koji jure sreću jer misle da tako treba. Istina, neke sreće su uhvatljive, i to veoma lako. To su one materijalne sreće, koje na kraju i nisu ni približno toliko srećne koliko one druge… Znate, one sreće što su vam uvek ti negde za petama, ili uvek korak ispred vas, pa su samim tim i tako neuhvatljive. Te sreće nikad ne možemo da kupimo, da vežemo, da zarobimo, da uhvatimo.

Zato su nam potrebna čuda. Ali najpre, potrebno je da verujemo. Kad kažem verujemo mislim na to da neke stvari pustimo da se dese same od sebe, jer u životu ne možemo sve kontrolisati, i iako nam se čini da je sve u našim rukama i da je dovoljan klik na daljinskom, ipak nije tako.

Ako mu date vremena, budete strpljivi i nadate se u sebi, čudo će vas stići. Činiće vam se pomalo neobičnim i pitaćete se otkud ono baš tu, kod vas i šta sad da radite kada vas je stiglo. Od tog trenutka možda već možete donekle da upravljate splet daljih događanja i da tom čudu samo povećavate efekat.

Na primer, zamislite da ste dugo sami. Sami iz bilo kog razloga, toliko da ste zaboravili i kako je to kad ti jato leptira uzdrma ne samo stomak, nego čitavo vaše biće. Ali ipak se nadate. Onda, jednog dana vas nešto samo presretne. Ali ne mislim da vas neko presretne na ulici i isprepada, ne daj Bože. Nego, u nekim neočekivanim okolnostima naiđe taj neko. Na prvi pogled vam nikako ne deluje kao nešto čemu ste se nadali. A onda, kako se polako upoznajete sa tim čudom, ono vam sve više liči upravo na ono čemu ste se nadali i što ste dugo čekali. A kako znate da je to to? Pa osećate! Osećate u stomaku to prevrtanje, srce udara pri svakom pogledu i oni čuveni leptirići vam ne daju mira. Da ne zaboravim da vas neverica drži poprilično dugo, čak i mali strah. Plašite se da je sve to previše lepo da bi bilo stvarno, ali ipak uživate u trenutku, jer ko zna šta će sutra doneti. Ali, ne dozvolite sebi da vas nepotreban strah izjede i pokvari sve to što ste dugo čekali. Bilo o kom čudu da se radi. Ja sam ovde navela samo jedno jer mi je ono prvo palo na pamet i svako u njemu može da se pronađe. Naravno da postoji bezbroj malih čuda koja život čine lepšim, samo zavisi koje vam u kom trenutku treba.

Jedno je sigurno: pustite da vas čuda stignu, nemojte da ih jurite. Ni njih ni sreću. Kao što rekoh, one prave sreće nisu materijalne, dolaze niotkuda, i sve dok ih jurite, nikad vas neće posetiti.

Čuda su poput poklona za rođendan - najviše nas usreći nešto čemu smo se najviše nadali i što nam je do tog trenutka delovalo gotovo nemoguće da ćemo imati.