Kada kažem ljubav, mislim na onu pravu, od koje srce divlja, a misli se pretvaraju uvek u jednu sliku – sliku osobe koja se uselila u naše srce. Kada kažem ljubav, ne mislim na projekte zvane: bogata udaja, hvatanje na bebu, hvatanje prvog koji pristane da me trpi, ili još gore, prvog spremnog da me oženi, jer na Balkanu moram biti u braku do određenog broja godina. Ako taj zahtev ne ispunim, mnogi će me gledati popreko i nabrajati mi sve one “srećnice” koje su se tako mlade skrasile.

Ne kažem ja da te dotične nisu srećne. Ako jesu, ja sam još srećnija zbog njih, ali terati nekoga na ljubav za mene nepojmljivo. U ovim brzim vremenama, žene se brzo udaju i još brže razvode. Ko zaista sanja o ljubavi od koje će mu samo ostati uspomene na mučne odlaske kod advokata? Šta taj papir donosi, ako srce ne divlja? Šta ćete dobiti time što zadovoljavate sredinu, ali ne i svoje istinske potrebe? Dobićete brz razvod ili dugovečni, nesrećni brak.

Ne dozvolite sebi da vas vreme gura u situacije za koje niste spremne, u veze i brakove koji su mračni poput ulica bez svetiljki. Čujem da se mnoge devojke zbog krize utrkuju da se “dobro udaju”, nesvesne da se pod dobrom udajom podrazumeva jedino udaja iz ljubavi prema dotičnom. Ova druga “dobra udaja”, jako popularna u današnje vreme, nekada uspe da donese jedino dobro opterećenje. Jak želudac to opterećenje ume da guta, ali ni to ne može da traje doveka. Zaboravljamo šta je ljubav, kako ona miriše i na koga liči, te ću vas ja, za kraj, obavestiti o tome.

Ljubav je srce osobe koje kuca kao vaše. Ljubav miriše na proleće i poljupce na kiši. Ljubav liči na osmeh osobe koja se bez vašeg znanja uselila u vaše snove, a vama to njeno prisustvo prija i čini vas potpunim.