Uz njih sam mogla da vidim obale Misisipija, džungle, zemlje čuda i iza ogledala, da saznam šta je tornado i da shvatim da smo svi mi pomalo čarobnjaci iz Oza.

Kasnije, kako su se menjala interesovanja,  knjige koje sam čitala  postajale su drugačije. Pored obavezne lektire u školi  prema kojoj sam imala otpor baš zbog reči obavezna, čitala sam bukvalno  sve  žanrove literature od ljubavnih romana do filozofskih rasprava, naučne fantastike i detektivskih romana sumnjive vrednosti.

Onda su došle stručne knjige, debele i teške, ali sama sam birala da učim baš iz njih. Jedine knjige koje nikad nisam želela da čitam su bile one kako se lako obogatiti, naći središnji put, svakog dana  sve više napredovati i slične.

Uvek sam se divila ozbiljnim književnicima koji moraju da pročitaju i nauče puno toga da bi mogli da pišu, a i da imaju životno iskustvo.  Fascinira me kako pišu Nobelovci, a ne oni kvazi književnici koji su skromnog obrazovanja i mogu da pišu samo o svom životu u kome  ima samo seksa,opijanja  i tračeva. Danas ima puno takvih knjiga, ali  svaka nađe svoje čitaoce, a bolje je čitati bilo šta nego uopšte ne čitati.

Sajam knjiga mi je omiljen jer pored širokog izbora knjiga tamo vidim puno pametnih ljudi, koji su bogati duhom, ali su nažalost  tankog novčanika kako to kod nas biva.

Volim i onaj miris novih knjiga na koji mirišu knjižare. Iza svake od tih korica čeka nas nešto novo što treba da otkrijemo i da ostavi utisak na nas. Za mene je to duhovna avantura.

U ovo doba kad je važnije ostaviti utisak spolja, a nikog nije briga šta imate u glavi, i kad se cene samo oni koji imaju novac ma kako su došli do njega , knjiga može biti pravi lek i spas duše od besomučne jurnjave za materijalnim. Knjiga će vas obogatiti i nikad vas neće izneveriti.