S nestrpljenjem smo očekivali kostime i frizure koje će nam približiti sjaj i razuzdanost posleratnog Njujorka. Najvažnije od svega ponovo smo se susreli sa klasnim sistemom Amerike i mogućnostima promene položaja koji se ne odnosi na materijalni status. Već vekovima ljudi ostvaruju “Američki san”, i Getsbi je u tome uspeo, ali ono što mu nije pošlo za rukom je da postane “jedan od njih”.

Pomalo mi je zanimljiv tajming ovog filma, jer smo krajem prošle godine imali finalne epizode serije “Tračara”, koja se takođe bavila njujorškom elitom i prikazala nam da se grad enormno razvio u proteklih sto godina, ali da se svest ljudi nije bitno promenila. Još uvek su aktuelne zabave za krem društvo na koje ne može svako da bude pozvan, još uvek se bitni ljudi sa Menhetna odmaraju u svojim letnjikovcima u Hemptonsima.

Međutim, jedna veoma bitna stvar je drugačija, Den Hamfri, siromašni dečko iz Bruklina, je postao deo elite. I on je, kao i Džej Getsbi, opsednut plavušom iz višeg sloja, težio da joj se približi, i možda ne uvek moralnim sredstvima uspeo da stvori materijalnu sigurnost koja mu je omogućila da se naseli u njenoj blizini. I obojici je ljubav bila uzvraćena, ali dok je Hamfri oženio svoju Aper Ist princezu, njegov prethodnik je imao tragičniju sudbinu, jer se u Getsbijevo vreme klasa nije mogla kupiti.

I dok su tokom serije Hamfrija upoređivali sa Ficdžeraldom (u literarnom smislu) verovatno su hteli da nas navedu na viziju jednog novog drugačijeg Njujorka, duhovno otvorenijeg, pristupačnijeg običnom čoveku, za razliku od prošlog veka.

Sada ova ponovna ekranizacija Getsbija šalje malo drugačiju poruku. Da li je vremenska bliskost ova dva projekta samo puka slučajnost ili žele da nam demantuju planetarno popularnu seriju, ostaje da vidimo.