Na svakom koraku su nam vidljivi ultrapoznati svetski brendovi. Veliki broj devojaka je od glave do pete prekriven ovim komadima, ali se ipak najveći deo njih odlučuje za torbu kao prepoznatljivi ženski statusni simbol. I sve bi ovo bilo lepo, značilo bi da je Srbija izašla iz višegodišnje krize, samo da nije sve fake (lažno).

Već neko vreme su nam dostupne nazovi prve kopije i potpuni lažnjaci Fendi, Prade, Louis Vuitton-a. I mogu da razumem ljude koji ih proizvode, to je zakon tržišta, ako postoji i jedna osoba koja je voljna to da kupi, oni su pronašli svoj smisao. Ali mi nisu baš najasniji njihovi konzumenti, tj. njihova potreba za lažnim predstavljanjem. Koga oni zavaravaju, da li bi iko pomislio da prosečna Srpkinja može sebi da priušti torbu koja košta nekoliko hiljada evra? Pa i ova naša tzv. estradna elita nosi lažnjake.

Kladim se da kreatori kad vide svoje kopije po svetu, zažale što su ušli u modnu industriju. U Srbiji možeš da kupiš kvalitetnu torbu od nekih domaćih proizvođača ili manje zvučnih imena, pa čak je poštenije kupiti kinesku torbu bez ikakve oznake, nego se razmetati brendovima koji su ti nedostižni. Možda su neke američke serije potpuno krivo shvaćene na našem prostoru, jer sam sigurna da poruka nijedne nije bila- pretvaraj se da si neko drugi.

Oskar Vajld je rekao „Budi svoj, svi ostali su već zauzeti“. U ovom slučaju to bi značilo - budi svestan sebe i svojih mogućnosti, iskoristi ih najbolje što možeš, pa nikad se ne zna, ako dovoljno veruješ u sebe možda jednog dana uspeš sebi da priuštiš pravu pravcatu Fendi  i šepuriš se sa njom po gradu.