Postoji toliko klišea o odnosu svekrve i snaje, i najviše toga u klišeu je strašno. Mnogo je više ružnih priča o odnosu svekrve i snaje. A zašto? Zar svekrve nisu majke koje vole svoju decu i koje žele da njihova deca budu srećna i zadovaljna pa ipak, svekrva je majka koja se ženidbom sina pretvara u drakulu i oštrokondžu, opajdaru i… i jednom rečju zlo!

Udajom za svog muža sam naravno u pride dobila i svekrvu. Možda je najbolje od svega bilo to što smo živele oko 200 kilometara jedna od druge i to što nismo govorile nijedan zajednički jezik. Ona je govorila francuski, švajcarski i nemački, a ja srpski i engleski - divota.

Možda je to bio spas naših odnosa. Ili možda je spas naših odnosa bilo njeno sažaljenje prema meni. Kada sam se udala za svog muža, moja svekrva je imala oko 52 godine. Imala je šestoro dece, dve ćerke i četiri sina. Njeno ime je Rut, ali svi smo je zvali mama. Čak i moji prijatelji su je zvali mama Rut, zato što je bas izgledala kao mama.  Uglavnom je bila vesela i veoma ljubazna i draga. Ni do dana današnjeg mi niko, pa čak ni moja rođena majka koju obožavam, volim i poštujem nije ispunio skoro svaku želju u životu kao svekrva.

Naš prvi zajednički odlazak u samouslugu je bio tako neobičan. Nismo mogle da razmenimo ni jednu reč, ali smo pokušavale svaka na svom jeziku i uz pomoć ruku i nogu da objasnimo jedna drugoj ono što nam je padalo na pamet. To je odlična mogućnost da uspostavljeni odnos bude ispunjem poverenjem, i izgrađen na toleranciji.

Svaki put sam za Božić dobijla baš one poklone koje sam dugo želela. Trudila je da nas obraduje pažnjom, poklonima i ljubavlju. Njena penzija je bila daleko manja od naših plata, ali se uvek trudila nesebično da obraduje i nas i našu decu malom pažnjom i sitnicama.

Kuvala je moja omiljena jela svaki put kada bismo odlazili u Vang gde je živela i iznenađivala me malim sitnicama koje su me činile srećnom. Bila sam jako mlada, i živela preko 1600 kilometara od moje porodice. Ipak sam se osećala okružena pažnjom i ljubavlju, i od prvog dana sam osećala da sam deo te velike i divne porodice. Mislim da me je volela I razmazila iz nekog sažaljenja. Kada sam saznala sve o njnom životu shvatila sam da je ona ustvarila bila oduševljena mojom smelošću, hrabrošću da napravim velike korake, mojim obrazovanjem i ambicijom i spemnošću da uradim nešto ludo i veliko. Nije uspela da završi neku visoku školu jer je rano ostala siroče. Ponekad pomislim da je kroz mene doživljavala neke stvari koje je ranom udajom i obavezom oko šestoro dece propustila u svom životu.

Moja svekrva je bila dobra i jaka žena. Od nje sam naučila mnoge stvari koje su mi bile važna podrška u životu. I uvek sam mogla da računam na nju i njenu podršku. Naučila sam da je porodica najvažnija u životu baš kao i da je za dobar odnos dece i roditelja potrebno mnogo razumevanja sa strane roditelja i mnogo tolerancije.

Naučila me je da u svemu vidim nešto pozitivno i da svoju decu nesebično volim, pomažem i obasipam pažnjom i komplimentima. Ona je umela da bude besprekorno tolerantna i da nam pruži neograničeno poverenje. E, to nesebično i neograničeno poverenje je osnova za sreću naše dece i to sam bas naučila od nje. Odrasla sam u veoma srećnoj porodici i bila okružena pažnjom i ljubavlju roditelja, bake i deke. Ta ljubav, podrška i poverenje su za mene oduvek bile osnovice jedne temeljne budućnosti.

Zahvaljujući novoj porodici i svekrvi koja mi je dala veliku podršku u životu sa mnogo više lakoće sam koračala kroz život kao supruga, koleginica i majka. Iako je imala 15 unučadi sa velikom energijom je podržala moju i želju mog muža da usvojimo dete i našu usvojenu decu je volela možda na još suptilniji način i nikada ih nje odvajala od ostalih uničića. Vrata moje svekrve su bila širom otvorena za moje prijatelje kojima je to bila divna šansa za skijanje ili posetu predela gde je odrasla Hajdi.

Volela sam da odlazim sa njom na buvlje pijace i u šoping. Kasnije kada je moj svekar umro, moj muž i ja smo odlazili jednom godišnje sa m amaRut na neko lepo putovanje. To su radila i ostala deca, pa je mama Ruth proputovala ceo svet i videla mnogo lepih predela i gradova. Potrudilo smo se da ima srećnu i ispunjenu starost. Uključivali smo je u druženja sa našim prijateljima i nismo dozvoljavali da se oseća usamljeno.

Naučila me je da kuvam mnoge Švajcarskih specijalitete i da uživam u malim stvarima u životu. Njen salon je zimi bio ispunjen mirisom suvog cveća i obasjan svetlošću mnoštva svećica koje je obožavala. Živela je dugo i dočekala i devetog paraunuka. Kada je već bila veoma stara, trudila sam se da joj na bar neki načim ulepšam te dane. Kupovala sam joj lep veš i divne džempere. Sva deca su se trudila da mama Rut izgleda negovano i da nikada ne bude sama. Bez obzira što smo joj svi ponudi da živi sa nama, odlučila je da ode u starački dom. Svakodnevno smo je obilizali, i do poslednjeg dana je bila stub naše porodice i naš uzor. Kada se Viktor, naš sin oženio shvatila sam da sada ja preuzimam ulogu mama Rut u našoj porodici. Kad bih samo uspela da budem bar pola od nje!

Iako je prošlo puno godina od smrti mama Rut nedostaje mi i sećam je se svakodnevno, kada zapaiim svećice u dnevnoj sobi ili kada osetim miris parfema Chanel 5 koji je mnogo volela. Danas sam kupila veliki buket božura i idem da ih stavim na njen grob.

Postoje i dobre svekrve, možda ih samo treba zaslužiti. Devojke, portudite se, sigurna sam da će se trud isplatiti. Naravno za sve, pa i za dobru svekrvu je potrebno imati malo sreće u životu. Ili sam samo ipak imala preveliku sreću da mog muža rodi žena koja je bila moj veliki prijatelj i oslonac u životu. Najkasnije kada i same postanemo svekrve shvatamo da je život sve drugo osim klišea.