Danas sam bila na ručku sa Larisom. Larisa je Ukrajinka, i ja radim sa njom godinama u istoj firmi. Lepa je kao porcelanska lutka, dobra, pametna, veoma visoko obrazovana. Obožavam da se družim sa njom. Od nje mogu samo nešto lepo i pametno da naučim.

E pa volim da se družim sa Larisom, a za danas smo se dogovorile da idemo u Minamoto, moj omiljeni japanski restoran.

Divna japanska unutrašnja dekoracija restorana, lepi minimalistički nameštaj modernog dizajna i ogromne posude sa grančicama trešnjevog cveća. Tiha muzika  i miris čaja od jasmina. Ne mogu poželeti lepšu i prijatniju atmosferu.

Veoma se radujem ovom susretu sa Larisom. Želim da čujem kako je i šta radi:

Larisa je posle dvadeset dve godine rada dobila otkaz. Na žalost ima i toga. Njene veštine i obrazovanje ne odgovaraju profilu koji je potreban njenom timu. Iako u ovom delu Evrope ima preko 5000 zaposlenih, za Larisu vise nije bilo mesta. To je jedna priča... ona druga istinita je... došla je mlada osiljena šefica kojoj se Larisa nije svidela. Larisa sa dva mastersa i diplomom MBA iz biznisa.  Bila je obrazovanija od šefice, govorila je tri jezika više od nje i bila je neprijatna konkurencija. Počela je nova šefica da joj nalazi mane i svakog dana je mobing postajao sve nepodnošljiviji, dok jednog dana korak po korak nije dobila otkaz.

Izloženi mobingu postajemo nesigurniji u sebe i stvarno počinjemo da pravim greške koje inače ne bismo pravili u normalnoj situaciji.

Larisa je profesionalac. Ovog puta nesrećna situacija je pogodila nju! Kroz iskustvo mogu da nabrojim više desetina takvih primera. U velikim korporacijama šef je moćan! Jedna apsolutna zavisnost je očigledna i pored toga sto imamo radničke savete i ombudsmane!

Veoma brzo sam shvatila da je javna solidarnost kolega u takvim situacijama skoro nikakva. Svako se plaši za sebe, i hoće da se skloni iz vidokruga agresivnog šefa ili šefice. Umesto da se zauzmemo za takve kolege koje postaju žrtve mobinga sklanjamo pogled u stranu i pomislimo: Hvala Bogu što ovog puta nisam ja ta žrtva! 

E ne samo zato što je Larisa super koleginica, nego zato što duboko verujem da je važno imati svoje lične vrednosti spakovala sam svu svoju civilnu hrabrost i ubedila još nekoliko kolega da taj slučaj diskutujemo u timu sa svojim šefom.

Možda zato što je naš šef Argentinac, emotivan, saslušao je našu priču i sve naše argumente i obećao nam je da će pokušati da se zauzme za Larisu i ispravi grešku.

I eto, danas smo Larisa i ja slavile mali uspeh – u Japanskom restoranu.

Moj šef je uspeo da Larisu pomeri na neki drugi projekt i produži njen ugovor na nekoliko meseci. Nije to baš najbolje, niti definitivno rešenje, ali je dobila vreme da se aktivira i pokuša da pronađe nešto novo. Razočarana situacijom definitivno je odlučila da promeni firmu.

Ne znam da li će u drugoj firmi da joj bude drugačije. Svuda su ljudi. Ali važno je da svi mi imamo civilnu hrabrost i da se zauzmemo za one prema kojima se u tom trenutku neko drugi ne ponaša korektno. U mom i Larisinom slučaju u našoj firmi, nekada na ulici, u školi, ili u kući svojih prijatelja.

Budite smeli i hrabri i zauzmite se civilnom hrabrošću za one koji su u tom trenutku u  nezavidnom položaju. Možete nekome pomoći, a uz to ćete se i samo osećati divno!