Ponedeljkom sa društvom odlazim u bioskop. Najlepše je kada ti prvi radni dan u nedelji počne odlaskom posle posla u bioskop. Ja obožavam da idem u Tibis, vegetarijanski restoran. Ne zato što sam vegetarijanac, ja obožavam meso, nego zato što u Tibisu kuvaju fenomenalnu hranu i zato što mislim da je važno da se jednom u toku nedelje odreknemo mesa, zbog holesterola, ekologije i uopšte jednostavno da budemo disciplinovani, i razumni i jednog dana u nedelji se odreknemo mesa. Ma naravno , kao i sve drugo i to je pitanje ličnog izbora i svako od nas ima pravo da se hrani onako kako voli i kao to njemu odgovara.

I bez obzira što još uvek osećam ukus divnih, možda pomalo istočnjačkih specijaliteta, ja u stvari sve vreme razmišljam o filmu koji sam sinoć videla sa društvom. Ako Vam se ukaže prilika obavezno ga pogledajte. „Gone Girl“  - napravljen po poznatom bestseler Romanu Gillian Flynn.

Oduševljena sam psihotrilerom, ne samo zato što se posle dugo godina psihotriler vraća u dnevne sobe,  nego zato što je posle poslednjeg Hičkoka možda jedan od najboljih psihotrilera koji sam videla. Što me posebno oduševilo, shvatam da je junakinja filma žena, i u film se polako uvlači nit ili poruka o različitosti... sve što ima povezanosti sa različitošću, sa emancipacijom i novom ulogom žene u društvu.

Ranije su junaci filmova bili muškarci, dobro izbildovani, preplanuli, mišićavi -  ponekad veoma inteligentni , ponekad priglupi, ali uporni i snažni. Zli, samouvereni, ponekad sa nekom mekanom stranom u dnu duše, i srca ispod dlakavih grudi koje treba da simbolizuju snagu i muškost.

Danas su u modi ženkasti muškarci, takozvani androidi, osećajni i nežni, oni koji su spremni da rade skraćeno  radno vreme  kada im se rodi dete, oni koji vole da kuvaju i koji pomažu u kućnim poslovima. 

A žene?

Žene postaju boxerke u svojim karijerama, samouverene, dobro obrazovane, sa jasnim ciljevima do kojih dolaze gazeći preko svega što  im stane na put. Rekla bih a ih ima dve kategorije, one koje muškarce koriste kao oruđe, i koje preko veza sa još uvek moćnim muškarcima dolazi do ostvarenja svojih ciljeva, bilo da je to plaćeni godišnji odmor ili skupa kožna tašna ili dobro radno mesto... i jedne druge kategorije žena, koje svojom sposobnošću, inteligencijom i nesalomivom motivacijom dolaze do svih postavljenih ciljeva. A ako su iz to i zle kao junakinja ovog psihotrilera koji sam upravo videla... možete samo da se pomolite bogu da ne budete deo njene priče.